Krajem jula Dušimir Vuksanović iz zabitog i potpuno napuštenog sela Pačevina kod Novog Pazara napuniće 88 godina. Skoro polovinu svog veka ovaj usamljeni starac sa padina Golije, koji nema nikog svog, proveo je u trošnom kućerku i bespuću.
Jedno vreme bio je potpuno šlogiran i nepokretan, za mnoge i otpisan, a samo zahvaljujući božijoj volji i pomoći čitalaca „Vesti“ preživeo je tešku bolest i ponovo stao na noge. Poslednji put posetili smo ga krajem decembra 2017. godine kada smo mu uručili namirnice, lekove i skromnu donaciju iz Australije. Nismo tada mogli do sela, pa su ga do obližnjeg Svilanova komšije dovezle na traktoru.
Ovih dana iz Pačevine nam je stigla vest da je Dušimir u nevolji. Ponovo ga je zakačio lakši šlog, koji mu je delimično oduzeo desnu stranu tela. I dalje je odsečen od sveta, nema za lekove i gladuje. Da nije komšija iz susednih sela koji mu povremeno donesu pokoju veknu hleba, namirnice i najneophodnije lekove, odavno bi već bio na „onom svetu“.
– Ni sam ne znam kako sam se iščupao iz nevolja koje su me zadesile pre osam godina. Tada su me spasli humanitarac Hido Muratović i čitaoci „Vesti“ koji su me „hranili“ i „lečili“ duže od dve godine. Lekari kažu da sam ustao „iz mrtvih“. Neki od dobrih ljudi, poput Gvozdena Paunovića iz Čačka, i lično su dolazili da me posete i da mi ostave zalihe novca za preživljavanje u ovoj pustinji. Hvala im, Bog neka im pomogne. Jedva stojim na nogama, ne mogu ništa da radim. Nemam penziju i da nije ovakvih dobrotvora odavno bih skapao od gladi, hladnoće i bolesti – priča starina Dušimir.
Nada se da će se, uprkos ozbiljnim godinama i teškoj bolesti, ali i nemogućnosti da potraži lekarsku pomoć, ponovo izvući.
– Do pre nekoliko dana bio sam nepomičan. Sada pomalo ustajem iz kreveta. Cilj mi je da stanem na noge i izađem bar ispred kuće. Mislim da me je Bog pogledao i da sam na dobrom putu. Nadam se da će mi i dobri ljudi još pomoći da nastavim preživljavanje u ovoj nedođiji. Ne treba mi mnogo, samo za lekove, najneophodniju ishranu i ogrev. Svima koji požele da mi pomognu unapred zahvaljujem, a onima koji su mi proteklih godina pomagali da preživim želim dobro zdravlje i sve najbolje u životu – poručuje ovaj usamljeni i teško bolesni starac sa padina planine Golije.
Istina, nije Dušimir jedini usamljen i od svih „zaboravljen“.
– Još je mnogo ovakvih slučajeva na području Golije, Peštera, Rogozne i Kopaonika, ali i cele Srbije. Država je odavno digla ruke od sela, mnoga se gase, a u nekima su ostala još po dva-tri starca, ne brine ni o mladima, a kamoli o onemoćalim starinama kakav je Dušimir. Pokušaćemo da mu pomognemo – ističe humanitarac Hido Muratović.
Dolazili i opet ga zaboravili
Pod pritiskom medija radnici Centra za socijalni rad u Novom Pazaru obišli su pre pet godina Dušimira Vuksanovića i uručili mu simboličnu pomoć. Bilo je tada i predloga da se starac prebaci u neki dom za socijalne slučajeve, ali je on to odbio. Bilo je i obećanja da će ga socijalni radnici redovno posećivati i da će dobiti socijalnu pomoć i tuđu negu. Ništa od toga nije dobio, jer navodno ima mnogo planinske zemlje. Od tada ga više niko nije posetio niti pitao za zdravlje.
[su_note note_color=“#ececec“ text_color=“#000000″ radius=“1″]POZIV DONATORIMA: [su_spacer] Ako želite da se uključite u neku od akcija HUMANITARNOG MOSTA, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara HUMANITARNOG MOSTA na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.[/su_note]
