Među brojnim nevoljnicima u Raškoj oblasti Sandžaku, kojima naši čitaoci svojim donacijama godinama pomažu da prežive ili da bar ublaže nevolje sa kojima se suočavaju, Vukomir Tomović (72) i Bajra Suljević (60) iz Novog Pazara su „najteži slučajevi“. Igrom sudbine i božjom voljom, prinuđeni su da već decenijama sami i bez ikakvih primanja brinu: Vukomir o nepokretnim sinovima Ivanu (45) i Predragu (35), a Bajra o paralizovanoj i teško bolesnoj ćerki Arijeti (27).
Mada su oboje veliki radnici i borci, koji se nikad ne predaju, Vukomir i Bajra ne bi mogli sami. Da nije bilo čitalaca „Vesti“ i dobrih ljudi iz ovog kraja, ko zna šta bi do sada bilo s njima i njihovom decom. Jedan od dobrotvora koji je godinama uz njih je i Rajka Tarlać iz Sidneja, velikan humanizma i njihov višegodišnji pomagač i spasilac. Kad god im je bilo teško, kad god su ostajali bez prebijenog dinara, bez hrane i lekova, Rajka je, uvek u pravom trenutku i kada je najpotrebnije, praticala u pomoć. Tako je i ovih dana.
– Ponekad pomislimo da nas dobra Rajka odnekud „gleda“ i da tačno zna kada treba da nam pomogne. Kad smo ostali bez zaliha hrane, lekova i ogreva, stiglo nam je njenih 300 dolara kojima nećemo rešiti sve naše probleme, ali ćemo ih bar odložiti. Hvala joj beskrajno, pomaže nam godinama. Moji sinovi Ivan i Predrag zovu je drugom majkom. Ona to i jeste, jer o njima brine kao da im je majka. Bog neka je čuva, prenesite joj našu veliku zahvalnost i poželite joj dobro zdravlje – ističe Vukomir.
Naglašava da njega i njegove sinove tek čekaju nevolje, jer svoj trojici zdravlje iz dana u dan popušta.
– Nadamo se da će nam dobrotvori iz naše dijaspore i dalje pomagati da se izborimo sa bolestima, hendikepima i sirotinjom koja nas prati decenijama. Star sam i bolestan i više ne mogu da radim i bilo šta zaradim, niti smem da Ivana i Predraga ostavim same. Strašno brinem za njihovu budućnost. Uz božju pomoć i razumevanje dobrih ljudi, boriću se za njih do poslednjeg atoma snage – dodaje Vukomir.
Donacija od 200 australijskih dolara „spas“ je i za Bajru Suljević i njenu teško bolesnu Arijetu. One žive u podstanarskoj sobi koju mesečno plaćaju 150 evra, za struju, vodu i komunalije potrebno im je još 100 evra, a prihode nikakve nemaju.
– Mnogo ogreva trošimo, jer je hladno, pa šporet uopšte ne gasimo, čak i leti kad je toplo. Zalihe su nam bile pri kraju i strahovala sam zbog toga. Rajkina donacija iz Australije stigla nam je u pravom trenutku. Omogućiće nam da kupimo nešto od lekova i još dva metra drva, jedno vreme bićemo zbrinute – ističe Bajra i dodaje:
– Dragoj Rajki po stotinu puta hvala. Želimo joj svu sreću ovog sveta.
Dobri ljudi iz naše dijaspore mnogo su pomogli i Bajri i Arijeti koje praktično žive od donacija naših čitalaca. Mnogo puta kupovali su im ogrev i plaćali komunalije i struju, kupili su im šporet, frižider i televizor, plaćali kiriju i lečenje…
– Težak sam srčani bolesnik i nemoćna sam da sama izdržavam Arijetu. U Boga se nadam da će nam dobri ljudi i dalje pomagati – poručuje Bajra.
Bliže lekarima
Čitaoci „Vesti“ svojevremeno su pomogli Vukomiru i njegovim sinovima da iz zabitog Pasijeg Potoka na Rogozni „siđu“ u Novi Pazar i u prigradskom naselju Šestovo izgrade kuću. Sada su Ivan i Predrag bliže lekarima i specijalnoj bolnici u Novopazarskoj banji, znatno su im poboljšani i uslovima u kojima žive, kad vreme bude lepše do Novopazarske banje moći će i motornim invalidskim kolicima koja su im prošle godine kupili naši čitaoci iz Australije.
Četiri godine brige
Pored Vukomira i Bajre, još 200 dolara plemenite Rajke Tarlać uručeno je i Dejanu Mladenoviću, sinu tragično preminulog radnika fabrike šinskih vozila Goša u Smederevskoj Palanci Dragana Mladenovića (57). On je pre četiri godine zbog velikog siromaštva oduzeo sebi život na radnom mestu, a za sobom ostavio bolesnog sina Dejana (35) i nepokretnu majku Ružu. Od tada humana Rajka, koju je slučaj ovog nesrećnog čoveka doveo do suza, za svaki veliki praznik obraduje Dejana.
– Ne znam ko je ta divna žena, ali stvarno me svaki put prijatno iznenadi. Na ovoliku besparicu i našu sirotinju, zbog koje je moj otac oduzeo sebi život, ovakva pažnja i pomoć neizmerno znače. Želim joj svako dobro i sreću – poručio je Dejan Mladenović, pošto je novac stigao na njegov kućni prag.
