Austrija se prema najnovijem izveštaju „Amnesty International za 2025/26“, suočava sa ozbiljnim protivrečnostima između proklamovanih vrednosti i konkretne politike. U poglavlju izveštaja koje je objavila „Amnesty International Österreich“, navodi se da je savezna vlada tokom protekle godine nizom odluka potkopavala standarde ljudskih prava – od azilne politike do slobode izražavanja i socijalne zaštite.
Posebno oštra kritika upućena je na račun deportacija. Kako ističe direktorka Shoura Hashemi, „politika deportacija svedoči o odustajanju od osnovnih principa ljudskih prava“. U julu 2025. godine prvi put je deportovan jedan muškarac u Siriju, nakon čega mu se gubi trag, dok je u oktobru usledila deportacija u Avganistan i to u saradnji sa de facto vlastima koje Austrija formalno ne priznaje. Uz to obustava spajanja porodica i najava kvota dodatno, prema oceni organizacije, urušavaju međunarodne standarde, uključujući princip non-refoulement.
Izveštaj ukazuje i na sve izraženija ograničenja slobode izražavanja i okupljanja. „Amnesty“ problematizuje uvođenje video-nadzora u urbanim zonama, nadzor komunikacija, kao i sankcionisanje određenih političkih poruka. Posebno se ističe postupanje prema sloganu „Od reke do mora, slobodna Palestina!“, čija je upotreba na protestima kažnjavana novčano, što organizacija vidi kao faktičku zabranu i ograničenje slobode govora. Ujedno se upozorava na atmosferu u kojoj kritičari izraelske politike rizikuju da budu označeni kao antisemiti, dok broj zločina iz mržnje, kako antisemitskih, tako i antimuslimanskih i onih usmerenih prema LGBTQIA+ osobama – ostaje zabrinjavajuće visok. Dodatni problem predstavlja neujednačen i nedovoljno razvijen okvir zakona o antidiskriminaciji na saveznom i pokrajinskom nivou.
U oblasti zaštite žena, Amnesty konstatuje „kontinuirani obrazac strukturnog nasilja“. Tokom 2025. godine zabeleženo je 15 femicida, a već u prvim mesecima 2026. godine još šest. Iako se ističe postojanje Nacionalnog akcionog plana, rezultati su i dalje ograničeni. Organizacija ukazuje i na nerešen status abortusa, koji nije u potpunosti dekriminalizovan, kao i na neujednačen pristup ovoj usluzi po pokrajinama. Dodatno, zabrana nošenja marame za devojčice mlađe od 14 godina ocenjuje se kao kršenje slobode veroispovesti i izražavanja.
Socijalna slika zemlje takođe izaziva zabrinutost. Prema podacima iz izveštaja, 16,9% stanovništva nalazi se u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, dok su troškovi života među najvišima u Evropskoj uniji. Istovremeno, planirane reforme socijalne pomoći, kako se navodi, mogle bi dodatno pogoršati položaj najugroženijih. Dodatne zamerke odnose se i na izostanak obaveze individualne identifikacije policijskih službenika, nedovoljnu zaštitu maloletnih izbeglica bez pratnje, kao i manjkavosti u zakonodavstvu u oblasti klimatske zaštite.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Austrija danas deluje kao primer dubokog raskoraka između političkog narativa i stvarnosti na terenu. Dok se u javnom prostoru insistira na zaštiti ljudskih prava, konkretne mere sve češće pokazuju suprotan smer od deportacija u krizna područja do ograničavanja slobode izražavanja i nedovoljne socijalne zaštite. Takva politika ne ostavlja utisak doslednosti, već selektivne primene principa u zavisnosti od političkog trenutka. Upravo u toj selektivnosti leži ključni problem – kada se standardi menjaju u hodu, poverenje u institucije neminovno slabi. Austrija se tako suočava sa izazovom koji prevazilazi pojedinačne odluke – potrebom da jasno definiše da li su ljudska prava trajna vrednost ili promenljiva politička kategorija.
Piše: Nina Stojanović
