Nemačka prosveta beleži alarmantan bilans sa 1.283 napada na nastavnike registrovanih tokom 2024. godine. Policijska statistika otkriva surovu eskalaciju u odnosu na 2015. godinu, kada je taj broj iznosio 717. Paralelno sa ovim brojkama, udeo učenika migrantskog porekla premašio je 42%, a sistem ostaje bez adekvatnog odgovora na novu nasilnu realnost.
Nastavnici su postali mete uvreda i fizičkih agresija, autoritet ne postoji, dok institucionalne reakcije deluju sporo i nemoćno. Umesto konkretnih mera, javnosti se plasiraju samo istrošene fraze i izgovori. Srž problema krije se u krahu integracije migranata iz afričkih i zemalja trećeg sveta. Barijere u jeziku, kulturološki jaz i specifičan doživljaj autoriteta stvorili su klimu u kojoj škola gubi smisao. Iako nije svaki migrant uzrok problema, negiranje činjenice da se incidenti gomilaju tamo gde integracija ne funkcioniše predstavlja opasno žmurenje pred istinom. Modeli ponašanja uvezeni iz sredina sa slabim institucijama direktno se sudaraju sa nemačkim i evropskim obrazovnim poretkom, a taj konflikt se redovno završava fizičkim sukobom.
Politički pokušaji da se čitava kriza objasni isključivo siromaštvom i socijalnim razlikama nemaju smisla. Materijalna nemaština prisutna je i kod domaćeg stanovništva, ali ne generiše takvu agresiju prema prosvetarima.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Cena ovakvog stanja je prevelika, masovni odliv nastavnog kadra i pad kvaliteta nastave postali su svakodnevica. Roditelji sa dubljim džepom spašavaju decu iz ovakvog okruženja upisujući ih u privatne škole, dok su ostali prepušteni sistemu koji više ne garantuje osnovnu bezbednost. Nastavak ignorisanja ovih procesa vodi ka totalnom urušavanju obrazovanja i definitivnom gubitku kontrole nad školama.
Piše: Stefan Bogdanović
