Milioni zaposlenih u Nemačkoj sve teže podnose svakodnevni radni tempo. Prema istraživanju instituta „Civey“, koje u današnjem izdanju prenosi BILD, čak 56% radnika navodi da im se radno opterećenje znatno povećalo u poslednjih godinu dana. Istovremeno raste broj bolovanja, dok se kompanije suočavaju sa sve većim problemima u pronalaženju novih kadrova.
Studija sprovedena na uzorku od oko 2.750 zaposlenih i 500 HR rukovodilaca, pokazuje da glavni uzroci ovog pritiska leže u hroničnom nedostatku kvalifikovane radne snage (36%), ekonomskoj neizvesnosti (28%) i stalnim novim birokratskim zahtevima (26%). Tehnološke promene, pre svega uvođenje veštačke inteligencije, dodatno ubrzavaju radne procese i kod mnogih stvaraju osećaj stalnog „trčanja u mestu“.
Posledice su već jasno vidljive. Skoro polovina, odnosno 49,5% kadrovskih rukovodilaca, prijavljuje rastući broj bolovanja u svojim kompanijama, dok angažovanost zaposlenih istovremeno opada. Samo u Folksvagenu su troškovi bolovanja tokom 2024. godine dostigli oko milijardu evra. Nedostatak radne snage dodatno pojačava pritisak na one koji ostaju na poslu, čime se stvara opasan začarani krug.
Rene Nisen-Moloni iz HR platforme „Factorial“, koja je naručila istraživanje za BILD ističe da kadrovske službe sve češće funkcionišu kao „rani sistem upozorenja“ za dublje strukturne probleme nemačke privrede.
Ovaj trend zabrinjava i širu javnost jer pogađa gotovo sve sektore – od automobilske industrije i metaloprerađivačke delatnosti, preko zdravstva i IT sektora pa sve do javnih službi. Stručnjaci upozoravaju da bi nastavak ovakvog stanja mogao dovesti do daljeg pada produktivnosti i usporavanja cele nemačke ekonomije, koja se već duže vreme suočava sa stagnacijom.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ono što se danas dešava u Nemačkoj nije samo njihov problem, već ogledalo modernog zapadnog modela rada koji sve brže troši ljude. Kada najjača evropska ekonomija počinje da puca po šavovima zbog preopterećenosti, birokratije i nedostatka radne snage, jasno je da nije reč o prolaznoj krizi, već o ozbiljnom sistemskom problemu.
Piše: Nina Stojanović
