Uprkos koroni, ekonomskim problemima, pa i gubljenju posla, čitaoci „Vesti“ iz celog sveta ne prestaju da pomažu starima i bolesnima u rodnom kraju. Naprotiv, čini se, bar kada je Raška oblast (Sandžak) u pitanju, da je u ovim teškim danima pomoć iz naše dijaspore još učestalija i izdašnija.
Osim donacija koje na razne načine dolaze iz sa svih strana sveta, sve je više pomoći koju daju, a neretko i lično uručuju, oni koji su se zbog korona virusa privremeno vratili u rodni kraj. Takvih je u ovom delu Srbije više od 6.000.
Uskoro u novoj kući
Na adresu supružnika Sulejmana i Bahte Puzo iz Trnave kod Novog Pazara kojima je prošle godine sneg srušio krov na trošnoj kući u kojoj su živeli, a koji sada žive u kućerku od dasaka „tri sa tri“ i uz pomoć naših čitalaca privode kraju izgradnju nove kuće površine 35 kvadrata, stiglo je još 370 evra i 100 švajcarskih franaka. Evre je iz Nemačke poslala porodica Rastoder, rodom iz Crne Gore, a 100 švajcarskih franaka stiglo je od Dragane Milovanović iz okoline Ciriha.
– Pomoć nam je stigla u pravom trenutku, baš kada privodimo kraju unutrašnje radove i ubacujemo potrebnu sanitariju. Već smo kupili bojler i
tuš-kabinu. Presrećni smo, očekujemo da nekako nabavimo kaučeve i drugi nameštaj, pa da se pre Bajrama uselimo. Najviše se radujemo kupatilu, nikada ga nismo imali u kući. Daće bog da poživimo i da uživamo u ovom rahatluku – kaže stari i teško bolesni Sulejman Puzo i ističe da nema ni reči, ni pameti kojima bi se zahvalio svim dobrim ljudima koji su za samo dva meseca iz korena promenili njegov i život njegove supruge Bahte.
– Mislili smo da ćemo do kraja života ostati u ovom ćumezu u kome još živimo i da se nikad nećemo okupati kao ljudi. Odjednom bog nas je pogledao, na vrata našeg kućerka zakucali su humanitarac Hido Muratović i reporter „Vesti“. Već nakon deset dana sve je krenulo kao u snu. Bog neka čuva naše donatore, sreća neka ih prati, želim im da svi zaborave koronu i da uživaju u životu – poručuje starica Bahta Puzo.
Počinje gradnja
Razloga za veliku radost ima i uboga starica Džemila Vejselović iz sela Janča podno Peštera o čijem bi se teškom životu i borbi za golo preživljavanje mogao napisati roman ili snimiti film. Baka je već imala sakupljenih 2.600 evra, a ovih dana od jedne porodice iz Berlina, poreklom sa Peštera, koja želi da ostane anonimna, stiglo joj je još 400 evra, dovoljno da joj humanitarac Hido Muratović i njegov saradnik, majstor Avdo Hadrović započnu kuću.
– Korona, Ramazan i loše vreme malo su nas omeli, ali već za koji dan krećemo sa temeljima, pa dokle stignemo. Pošto je baki Džemili dovoljna kuća od 35 do 40 kvadrata, verujemo da ćemo do krova stići brzo, a kasnije, videćemo, sve zavisi od dobrih ljudi koji su i pokrenuli akciju za njeno zbrinjavanje. Nadamo se da ćemo tokom leta staricu i useliti – objašnjava Hadrović kome je baka Džemila poverila izgradnju svog novog doma.
– Ovo nisam mogla ni da sanjam, do pre dva meseca nisam imala ni za hleb, a sada počinjem izgradnju kuće. Još ne verujem da je to istina, ali verujem Hidu Muratoviću. Kad on nešto obeća i započne to tako i bude i to se završava, nadam se da će tako biti i sa mojom kućom – ističe Džemila i šalje najveću zahvalnost i pozdrave do neba svima koji joj pomažu i misle na nju.
San o kolicima sve bliži
Donacija od 150 evra stigla je i Vukomiru Tomoviću, mučeniku iz Novog Pazara koji četiri decenije, najpre sa suprugom Zorkom, a sada sam brine o paralizovanim sinovima Ivanu i Predragu. Donaciju im je poslala naša čitateljka Ana iz Holandije, koja im je poželela da što pre kupe preko potrebna motorna invalidska kolica.
– Do sada smo sakupili oko 1.200 evra. Pošto sam star, a Ivan i Peđa nesposobni, nikuda ne izlazimo iz kuće, pa nismo u situaciji da tragamo za kolicima. Nadamo se da ćemo, čim prođe vanredno stanje i bude slobode kretanja uspeti da kupimo bar polovna, mnogo će olakšati život mojim sinovima, a i meni. Hvala puno gospođi Ani, bog neka je čuva – ističe Vukomir i naglašava da je korona strašno otežala život njegovih sinova, jer je lečilište u Novopazarskoj banji, gde često idu na terapije, zatvoreno, a ne smeju ni u druge zdravstvene ustanove.
Ubila 10 zmija
Baka Džemila je stalno na udaru pacova i zmija koji se, dok ona spava, često slobodno kreću po njenom oronulom kućerku. Jedna zmija prešla je preko nje tokom noći dok je spavala.
– Do sada sam ih ubila više od 10 i opet se pojave, evo pre dva dana ubila sam jednu dugačku više od metra, mislim da nije bila otrovnica. Više sam oguglala i ne bojim se – priča starica i raduje se što u novoj kući više niko i ništa neće moći da je uznemirava i plaši.
