U Nemačkoj je dostignut novi rekord u krivičnom gonjenju građana zbog kritike političara. Prema podacima Savezne kriminalističke službe (BKA), u 2025. godini zabeleženo je 6.246 slučajeva po zloglasnom paragrafu 188 Krivičnog zakonika – više nego ikada ranije. To znači u proseku 17 novih istraga dnevno, koje neretko prate pretresi stanova, oduzimanje telefona i računara običnim građanima koji su javno izneli mišljenje o vlasti, prenosi ,,Stern“.
Ovaj paragraf, uveden u sadašnjem obliku 2021. godine, mnogi vide kao modernu verziju stare „uvrede veličanstva“. On predviđa strože kazne – do tri godine zatvora za uvredu i do pet godina za klevetu – kada je meta političar, poslanik, ministar ili čak lokalni funkcioner, ako se proceni da kritika može „otežati njegovo delovanje“. Za razliku od obične uvrede (§185), ovde je reč o službenom krivičnom delu: država pokreće postupak i bez prijave oštećenog. Dovoljna je anonimna prijava preko internet-portala za prijave ili automatski signal sa društvenih mreža.
Broj slučajeva naglo raste iz godine u godinu. Godine 2022. bilo ih je oko 1.400, 2023. oko 2.600, 2024. skoro 4.500, a 2025. rekordnih 6.246. Sve veće društvene podele, izbori, rat u Ukrajini, migrantska kriza i ekonomske teškoće doveli su do prave lavine komentara na društvenim mrežama. Međutim, mnogi građani sada se suočavaju sa ozbiljnim posledicama zbog reči koje bi u svakoj zdravoj demokratiji bile samo oštra politička kritika.
Najnoviji primer dolazi iz Hajlbrona, gde je jedan iznajmljivač stanova na Fejsbuku nazvao kancelara Fridriha Merca „Pinokio“. Policija je odmah pokrenula istragu. Poslanik AfD-a Peter Felzer upitao je vladu da li je takav slučaj dovoljan razlog da se sporni paragraf ukine. Parlamentarna državna sekretarka Anete Krame (SPD) odgovorila je da vlada „kontinuirano proverava da li su potrebne izmene krivičnog zakonodavstva“, ali da sam slučaj ne daje povod za ukidanje zakona. Istraga je na kraju obustavljena jer je ocenjeno da je reč o „dozvoljenoj kritici vlasti“.
U Bundestagu je predlog AfD-a da se paragraf potpuno izbriše, u januaru 2026. godine, odbijen sa 440 glasova protiv i samo 133 za. Vladajuće stranke tvrde da zakon štiti političare od zastrašivanja, naročito na lokalnom nivou. Kritičari, međutim, upozoravaju da je reč o opasnom presedanu, zašto bi nosioci vlasti imali posebnu zaštitu koju obični građani nemaju?
Pogled redakcije portala Vesti Online
Dok vlast u Berlinu „kontinuirano razmatra“ zakon, hiljade Nemaca već oseća posledice. Sve više ljudi se pita da li je oštra reč protiv političara postala krivično delo i da li se u srcu Evrope polako vraća ono što su mnogi mislili da je davno nestalo – strah od izgovorene reči. Sloboda govora ne postoji u Nemačkoj, svaka izgovorena, ili napisana reč upućena političarima izaziva oprez. U Srbiji sa druge strane možemo da pročitamo i čujemo najgnusnije uvrede i psovke upućene vlasti i presedniku Aleksandru Vučiću. Ko postupa ispravno, Nemačka, ili Srbija? Da li je bolje da se kažnjava svaka reč protumačena kao uvreda, ili da slušamo psovke i uvrede upućene neistomišljenicima i političarima na vlasti od strane blokadera? To je do čoveka.
Piše: Stefan Stojanović
