Austrijska populacija koja trenutno broji oko 9,2 miliona stanovnika, suočava se sa ozbiljnim demografskim izazovima. Rast životnog veka usporava, prosečan broj dece koju bi jedna žena rodila tokom svog fertiliteta pada, a prema najnovijoj revidiranoj prognozi Statistik Austria iz novembra 2025. godine, broj stanovnika dostići će vrhunac od svega 9,41 milion oko 2040. godine, nakon čega sledi pad na 9,07 miliona do 2080. godine. Kako prenosi bečki dnevnik „Der Standard“, ova procena je znatno pesimističnija od prethodne iz 2024. i predviđa čak 10.000 dodatnih smrtnih slučajeva godišnje od 2030. godine, što dodatno pojačava zabrinutost zbog dugoročne održivosti austrijskog društva, koje se sve više oslanja isključivo na neto imigraciju.
Kako izveštava „Der Standard“, revidirana prognoza Statistik Austria uzima u obzir jači pad stope fertiliteta od 2022. godine, koja je pala na istorijski minimum od oko 1,3 deteta po ženi. Stručnjaci taj trend sve više vide kao dugoročan, a ne kao privremeno odstupanje. To je dovelo do negativnog prirodnog priraštaja – broja umrlih koji je veći od broja rođenih, a dodatni problem predstavlja i usporavanje rasta očekivanog životnog veka, delom zbog posledica pandemije i drugih faktora. U poređenju sa prognozom iz 2024. godine, sada se očekuje i brži rast udela starijih od 65 godina. Sa 20% u 2024. godine na 26,2% do 2040. godine i skoro 30% do 2080. godine. To će dodatno opteretiti penzioni sistem i zdravstvenu negu, naročito u ruralnim oblastima poput Oberštajermarka i Burgenlanda, gde se već predviđa pad stanovništva i manjak radne snage, koji bi do 2050. godine mogao da dostigne 250.000 ljudi.
„Der Standard“ dalje navodi da će rast broja stanovnika do 2040. godine biti vrlo ograničen sa 9,18 miliona u 2024. godine na 9,33 miliona u 2030. godine i 9,41 milion u 2040. godine, ali isključivo zahvaljujući imigraciji, pošto je prirodni priraštaj već godinama duboko negativan. Ta zavisnost od spoljne migracije dodatno otvara pitanje koliko je austrijska politika bila uspešna u podsticanju porodica, kroz podršku roditeljima, majkama i ekonomsku sigurnost. U glavnom scenariju, broj radno sposobnih mogao bi da se smanji za oko 40.000 do 2040. godine, dok se u perifernim regionima posebno strahuje od ekonomskog zastoja zbog manjka mladih i daljeg starenja stanovništva.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovakva demografska slika Austrije predstavlja ozbiljno upozorenje za evropske zemlje koje zanemaruju dugoročnu porodičnu politiku i sve više računaju na nestabilne migracione tokove kao glavni odgovor na pad stanovništva. Ako se ovakvi trendovi nastave, Austrija će se suočiti ne samo sa manjkom radne snage, već i sa dubljim socijalnim i ekonomskim pritiscima. Zato je jasno da bez ozbiljne podrške porodicama i dugoročnih reformi nijedna evropska država ne može da računa na stabilnu budućnost.
Piše: Nina Stojanović
