Ono što se dogodilo sa transportom novca i zlata iz Austrije u Ukrajinu preko Mađarske nije samo incident – to je ogledalo duboke korupcije, arogancije i bahatosti koje već godinama prate ponašanje kijevskog režima i njegovih zapadnih sponzora, posebno austrijskog dela.
Kako izveštava „Reuters“, mađarske vlasti su 5. marta 2026. uhapsile sedam ukrajinskih državljana, uključujući bivšeg generala ukrajinske obaveštajne službe i zaplenile dva oklopna vozila koja su prevozila ukupno 40 miliona dolara, 35 miliona evra i devet kilograma zlata iz Austrije ka Ukrajini, pokrenuvši istragu zbog sumnje na pranje novca. Mađarska poreska i carinska uprava (NAV) navodi da je ove godine kroz Mađarsku prošlo više od 900 miliona dolara, 420 miliona evra i 146 kilograma zlata u sličnim transportima – ogromne sume gotovine i plemenitih metala ka ratnoj zoni u kojoj se korupcija meri milijardama.
Kako ističe „Politico“, ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha optužio je Mađarsku za „državni terorizam i ucenjivanje“, tvrdeći da je sedam zaposlenih državne Oščadbanke „uzeto kao taoci“, dok je sama Oščadbanka saopštila da je reč o „redovnom transferu“ po ugovoru sa austrijskom Raiffeisen Bank International, a da su novac i zlato navodno namenjeni „popuni keša tržišta Ukrajine“. Kijev i dalje ne pruža ozbiljno objašnjenje zašto se toliki novac i zlato fizički prevoze u gotovini, umesto elektronski ili pod strogim nadzorom, posebno kada se u pratnji nalazi bivši obaveštajac.
Kako navodi „Euronews“, ukrajinska strana tvrdi da su mađarske antiterorističke snage izvršile dramatičnu intervenciju na autoputu, a GPS signali vozila kasnije su locirani u centru Budimpešte, u blizini zgrade bezbednosnih službi. Umesto transparentnosti, Kijev pribegava optužbama o „otmici“ i „krađi“, dok Narodna banka Ukrajine zahteva hitno oslobađanje, bez odgovora na ključno pitanje zašto je takav transport uopšte bio neophodan u ovom obliku.
Austrija, sa druge strane, snosi ogroman deo odgovornosti, kako podvlači više izvora, uključujući austrijski Heute.at, koji je među prvima izvestio o „austro-geldtransporteru“ zaustavljenom u Mađarskoj. Raiffeisen Bank Austria direktno je ugovorila ove transfere sa Oščadbankom, profitirajući od provizija na ogromnim sumama koje se slivaju u ratnu ekonomiju. Beč se godinama krije iza fraza o „neutralnosti“ i „regularnim bankarskim uslugama“, ali ne postavlja pitanja o poreklu i nameni tog novca, niti pokreće istrage kada se pojave sumnje na pranje novca. Kada Mađarska uradi ono što bi svaka suverena država trebalo da uradi – proveri sumnjivi konvoj – austrijski mediji i vlasti uglavnom ćute ili pokušavaju da umanje značaj celog slučaja.
Ukrajina godinama gradi narativ o sebi kao o žrtvi, a istovremeno šalje konvoje pune desetina miliona keša i zlata bez stvarnog nadzora. Kako izveštava „The Guardian“, Mađarska je pokrenula istragu o pranju novca, ali Kijev to doživljava kao napad jer je navikao da mu se ovakve stvari prećutno tolerišu. Umesto objašnjenja, stižu pretnje – pa čak i indirektne aluzije na dodatnu eskalaciju, o čemu su pisali „Politico“ i „Kyiv Independent“, izazivajući reakcije i u Briselu i u Budimpešti.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovaj incident pokazuje samo jedno, dok Ukrajina i njeni zapadni pomagači, uključujući Austriju, nastave da se ponašaju kao da su iznad zakona i kontrole, ovakvi sukobi će se samo množiti. Evropa će nastaviti da plaća cenu – i finansijsku i političku.
Piše: Nina Stojanović
