Švedska vlada odlučila je da od 1. jula 2026. godine omogući upućivanje dece od samo 13 godina u zatvor za najteža krivična dela. Odluka je izazvala burne reakcije stručne javnosti, sindikata i dela društva koji upozoravaju da je reč o istorijskom zaokretu, i to u pogrešnom smeru. U najstrožem zatvoru u zemlji, u Kumli, već su u toku hitne adaptacije takozvane H-kuće, koja će biti preuređena za smeštaj 32 maloletnika uzrasta od 13 do 17 godina. Država koja se godinama predstavljala kao uzor humanog i naprednog zatvorskog sistema sada priprema posebna zatvorska krila za decu.
Prema planu švedske uprave za izvršenje krivičnih sankcija, svako dete će imati sobu od 12 kvadratnih metara sa sopstvenim tušem i toaletom. Međutim, iza te formalne brige o uslovima krije se strogi režim. Vrata se zaključavaju u 20 časova, a ukupno vreme zaključavanja dostiže i do 11 sati dnevno. Sloboda kretanja biće strogo ograničena.
Dan će biti organizovan uz školsku nastavu pod stalnim nadzorom, terapije i razne aktivnosti. Sve će se odvijati pod budnim okom zatvorskog osoblja. Zamenica šefa Kriminalvardena, Izabela Tunberg, ocenila je da je ovakav režim „neophodan“. Ta reč, izgovorena bez zadrške, odjeknula je kao hladna potvrda novog pravca državne politike.
Sindikalne organizacije upozoravaju da osoblje nije obučeno za rad sa decom tog uzrasta, da nema dovoljno vremena za pripremu i da sistem nije spreman za ovako radikalnu promenu. I sama kriminalna policija priznaje da su izazovi veliki i da pripreme teku pod pritiskom rokova. Ipak, vlada insistira da je situacija hitna i da država mora da reaguje jer, kako tvrdi, kriminalne mreže sve češće koriste maloletnike kao izvršioce najtežih dela.
Pogled portala redakcije Vesti Online
Ova odluka dolazi u trenutku kada se Švedska suočava sa porastom nasilja i organizovanog kriminala. Umesto ulaganja u prevenciju, socijalne programe, podršku porodicama i efikasniju integraciju mladih iz rizičnih sredina, vlast bira represivni model. Kritičari tvrde da se time ne rešava uzrok problema, već se posledice prebacuju na najmlađe.
Siromaštvo, neuspešna integracija, getoizacija pojedinih naselja i raspad porodičnih struktura godinama su tinjali kao nerešeni društveni problemi. Umesto sistemskog odgovora, sada se nudi zatvorska ćelija kao rešenje. Deca koja su često i sama proizvod zapuštenog sistema biće zatvarana iza rešetaka, pod režimom koji je do juče bio rezervisan za najteže prestupnike.
Stručnjaci upozoravaju da zatvor, naročito u ranom uzrastu, retko vodi ka istinskoj rehabilitaciji. Naprotiv, iskustvo pokazuje da strogi zatvorski režimi mogu dodatno produbiti osećaj izolacije, besa i beznađa. Deca koja izađu iz takvog sistema često se vraćaju u društvo još oštećenija, sa većim rizikom od ponovnog izvršenja krivičnih dela.
Zatvor u Kumli decenijama je simbol najstrožeg režima u Švedskoj. Sada se deo tog kompleksa prilagođava deci. Iako vlast naglašava da će maloletnici imati pristup obrazovanju i terapijama, sama činjenica da će trinaestogodišnjaci boraviti u zatvorskom okruženju govori o dubini zaokreta u državnoj politici.
Pitanje koje ostaje otvoreno jeste: da li se društvo štiti zatvaranjem dece ili se time samo produbljuje kriza? Organizatori kriminalnih mreža, koji stoje iza regrutovanja maloletnika, retko završavaju iza rešetaka istom brzinom i odlučnošću. Najlakše je zaključati one koji su najslabiji i najranjiviji.
Represija nad decom ne može biti dugoročno rešenje. Sistem koji decu zatvara umesto da ih usmeri, koji ih zaključava umesto da ih razume i podrži, ne gradi bezbednije društvo. On proizvodi generacije mladih sa dubokim ožiljcima.
A slomljena deca znače slomljeno društvo.
PIše: Stefan Stojanović
