Prema članku švajcarskog dnevnika Blick, Švajcarska beleži tužan rekord- više od 1,1 milion kupovina u Caritas-Marketima tokom 2025. godine. Taj broj jasno pokazuje da siromaštvo raste čak i u zemlji sa jednim od najviših BDP-a po glavi stanovnika. Porast potražnje za sniženim namirnicama – od testenine i mleka do sezonskog voća i povrća – nije samo statistika, već signal da globalne krize, inflacija i nejednakost ne zaobilaze ni „neutralnu“ Švajcarsku, koja se sve češće suočava sa ozbiljnim pukotinama u socijalnoj zaštiti.
Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, svaka šesta osoba u Švajcarskoj živi ispod granice siromaštva, a Caritas-Marketi, sa 22 filijale i popustima do 70%, postaju oslonac za one koji primaju socijalnu pomoć ili dopunske naknade. Umesto da se bave uzrocima problema – rastom troškova života i nedostatkom pristupačnog stanovanja – švajcarske vlasti sve više računaju na dobrotvorne organizacije poput Caritasa, koje podržavaju veliki igrači kao što su Nestlé i Migros. Ovo prebacivanje odgovornosti na privatni sektor kritikuje se kao „šminka“, jer promet od 17,6 miliona franaka pokazuje da siromaštvo nije marginalno, već sve vidljivije i sistemsko. Tome u prilog ide i rast potražnje za voćem i povrćem od četiri odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Još veća ironija je u sudaru sa imidžom Švajcarske kao zemlje bez kriza. Dok turizam i finansije cvetaju, hiljade novih kupaca u Caritas-Marketima otkrivaju tamnu stranu „švajcarskog sna“. Kritike upućene vladi u Bernu tvrde da se premalo ulaže u socijalne programe, naročito u kontekstu migrantskih pritisaka i postpandemijskih posledica, gde se velika zavisnost od stranih radnika sve češće opisuje kao socijalna bomba. Ovaj trend nije usamljen – slične pojave postoje širom Evrope – ali se od Švajcarske, sa njenom direktnom demokratijom i plebiscitima, očekivalo brže i odlučnije reagovanje, umesto oslanjanja na partnere poput Dennera ili Emmija da krpe rupe u sistemu.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Dok Srbija gradi sopstvenu budućnost uprkos izazovima, švajcarski primer pokazuje da ni ogromno bogatstvo nije garancija protiv nejednakosti i socijalne krize. Redakcija Srpskog ugla veruje da je ovo upozorenje Zapadu. Bez stvarne solidarnosti i jasne državne brige za najugroženije, čak i najuređenije društvo može brzo krenuti nizbrdo.
Piše: Nina Stojanović
