Za razliku od dočeka 1. januara, koji je bio fokusiran na „svetski glamur“, pravoslavna (julijanska) Nova godina, koju narod zove i Srpska Nova godina bila je posvećena spoju tradicije i futurizma. Pripreme su trajale dodatne dve nedelje nakon glavnog dočeka kako bi se reprogramiralo svih 1.000 dronova.
Dronovi su korišćeni kao nosioci narativa i tehničke izvedbe, a tokom leta formirali su simbole srpske istorije i nauke, uključujući Tesline munje i ornamentalne motive sa srednjovekovnih fresaka. Nakon vizuelnih formacija, isti sistemi su prešli u režim pirotehničke platforme.
Tehnička postavka oslonila se na infrastrukturu Kule Beograd gde su pirotehničke pozicije bile dodatno prilagođene, pa je 150 tačaka na fasadi objekta opremljeno „hladnim“ vatrometom namenjenim bliskim efektima.
Sinhronizacija kompletnog sistema vršena je putem više od 4 kilometra optičkih kablova, koji su povezivali kontrolni centar u prizemlju sa instalacijama na 42. spratu. Tokom sedmominutnog programa aktivirano je oko 12.000 efekata, u kraćem, ali znatno intenzivnijem vremenskom okviru, uz pratnju simfonijskog orkestra na platou ispred objekta.
Bezbednosni protokoli primenjeni su na najvišem nivou. Senzori postavljeni na vrhu Kule pratili su brzinu vetra u realnom vremenu, sa automatskim prekidom programa u slučaju prekoračenja od 12 m/s. Korišćena pirotehnika imala je nizak sadržaj barijuma, čime je izbegnuto zadržavanje dima iznad Save i obezbeđena jasna vidljivost sa Kalemegdana.
Rečna logistika bila je posebno organizovana. Područje Save obezbeđivalo je 8 specijalizovanih plovila rečne policije i vatrogasnih jedinica. Saobraćaj na reci bio je obustavljen između 23:30 i 00:30 časova, kako bi se omogućilo bezbedno poletanje dronova sa barži postavljenih nizvodno od Starog savskog mosta.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Događaju je prisustvovala i ekipa portala Vesti Online, koja je sa terena ispratila kompletnu realizaciju programa. Spoj savremene tehnologije i nacionalne simbolike pokazao je da se tradicija može prenositi modernim jezikom.
Piše: Stefan Bogdanović
