Kancelar Fridrih Merc (CDU) je na novogodišnjem prijemu Industrijske i trgovinske komore (IHK) u Haleu otvoreno zagovarao ukidanje Zakona o radnom vremenu, predstavljajući ga kao nepotrebnu birokratiju koja sputava privredu. Na direktno pitanje koji bi zakon najradije ukinuo, Merc je bez oklevanja odgovorio: „Verovatno Zakon o radnom vremenu“. Dodao je da bi kompanije i sindikati u kolektivnim pregovorima sami mogli da regulišu radno vreme, a zatim je cinično primetio da „u ovoj prostoriji verovatno gotovo niko ne poštuje taj zakon“.
Ovakav stav otkriva dubok raskorak između kancelara i realnosti običnih radnika. Zakon o radnom vremenu, koji ograničava dnevno radno vreme na osam sati (izuzetno deset) i obavezuje poslodavce da obezbede minimalne pauze, postoji upravo zato da zaštiti zdravlje i dostojanstvo zaposlenih. Mercov predlog da se sve prepusti „slobodnim pregovorima“ u praksi može značiti da će jača strana, odnosno poslodavci, diktirati uslove, dok će radnici biti pod pritiskom da prihvate duže smene, manje odmora i veći rizik od iscrpljenosti.
U koalicionom sporazumu CDU/CSU i SPD već je najavljena promena kojom bi se maksimalno radno vreme prebacilo sa dnevnog na nedeljno, što sindikati opravdano vide kao prvi korak ka razgradnji postojeće zaštite. Mercov optimizam o „rastućim porudžbinama“ i „porastu startapova“ zvuči prazno, ako se ekonomski oporavak pokušava ostvariti na leđima radnika, umesto kroz investicije u inovacije, obrazovanje ili socijalnu sigurnost.
Posebno je indikativno što je Merc istovremeno upozorio SPD da odustane od bilo kakve reforme poreza na nasleđe, tvrdeći da bi to „uznemirilo“ kompanije i otežalo prenos vlasništva u srednjim preduzećima. Dok se brine za interese i profit najbogatijih, kancelar očigledno ne pokazuje istu brigu za one koji svakodnevno rade prekovremeno kako bi izdržali rastuće troškove života.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Fridrih Merc svojim predlogom o ukidanju Zakona o radnom vremenu pokazuje klasičan pristup koji favorizuje korporativne interese na štetu običnih ljudi. U vreme kada mnogi naši sunarodnici u Nemačkoj rade u teškim uslovima, često na fizički zahtevnim poslovima, ovakva politika bi dodatno ugrozila njihovo zdravlje i sigurnost. Ekonomski rast ne može i ne sme da se gradi produžavanjem radnog dana i ukidanjem zaštite, jer to nije napredak, već povratak u prošlost.
Piše: Nina Stojanović
