Navršava se 300 godina od rođenja Zaharije Stefanović Orfelina. Tim povodom u Novom Sadu počinje kolektivna kaligrafska izložba posvećena njegovom delu – u petak, 16. januara u 18 časova, u Ogranku Srpske akademije nauka i umetnosti u Pašićevoj ulici.
Izložba „U čast Zaharije Orfelina – 300 godina od rođenja“ donosi pregled umetničkog rada kroz savremenu kaligrafsku interpretaciju i ukazuje na njegovu ulogu u razvoju pisane kulture kod Srba. Zaharije je bio srpski prosvetitelj, pisac, istoričar, kaligraf i bakrorezac, jedan od najučenijih ljudi 18. veka i začetnik moderne srpske štampe.
Realizacija je ostvarena uz podršku Uprave za kulturu Grada Novog Sada, Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Sremske Kamenice i Ogranka Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu.
Orfelinovo delo proteže se kroz književnost, publicistiku, obrazovanje i likovne discipline. Autor je pesme „Plač Serbiji“ i pokretač „Slavenoserbskog magazina“ u Veneciji, prvog časopisa na Balkanu, čime je otvorio prostor za modernu periodiku na srpskom jeziku. Njegov rad obuhvata i prvi srpski bukvar, udžbenike latinskog jezika, kao i obimno istorijsko delo „Žitije Petra Velikog“. Posebno mesto zauzima „Večiti kalendar“, u kojem se pored praktičnih podataka, nalaze i poglavlja posvećena astronomiji i fizici. Kao kaligraf i bakrorezac, Orfelin je stekao priznanje i izvan tadašnjih srpskih sredina, što je potvrđeno izborom za počasnog člana Umetničke akademije u Beču.
Prezime Orfelin koristio je kao pseudonim, dok mu je pravo prezime bilo Stefanović. Naziv potiče od francuske reči orphelin, što znači siroče, i simbolično je odražavao njegov osećaj usamljenosti i neshvaćenosti u društvu.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Prilika da se Orfelinovo stvaralaštvo približi javnosti otvorena je do 30. januara. Izložba čuva sećanje na njegov neprocenjiv i trajan doprinos srpskoj kulturi, umetnosti i prosvetiteljstvu, podsećajući nas na temelje moderne pismenosti koji su i danas živi.
Piše: Stefan Bogdanović
