Golman rukometne reprezentacije Srbije Gordana Petković proglašena je za najbolju rukometašicu u zemlji u izboru Rukometnog saveza Srbije. Priznanje je stiglo u 34. godini, posle debija u nacionalnom timu i nastupa na Svetskom prvenstvu, kao potvrda dugogodišnjeg rada koji je konačno dobio širu potvrdu struke.
Nagrada dobija dodatnu težinu jer su u glasanju učestvovali treneri i kapiteni klubova najvećeg rang takmičenja „ARKUS“ lige. U istoj sezoni Petkovićeva je sa Crvenom zvezdom osvojila tri trofeja. Poziv u reprezentaciju doživela je kao vrhunac karijere, dok joj je Svetsko prvenstvo predstavljalo prvo veliko međunarodno iskustvo.
Rukometom je počela da se bavi gotovo slučajno 2004. godine, na školskom takmičenju u Zemunu, gde je zapazio trener Vlada Šimičić i usmerio na golmansku poziciju. Taj susret smatra prelomnim za karijeru. U Crvenoj zvezdi dodatno je napredovala trenirajući uz velikane sporta poput Katrin Lunde, što joj je donelo veće iskustvo rada na vrhunskom nivou.
Rođena je u Kninu i kao četvorogodišnja devojčica prošla je kroz ratna dešavanja tokom „Oluje“. Pre četiri godine doživela je tešku saobraćajnu nesreću u kojoj je stradala njena saigračica i bliska prijateljica Marija Pavlović, dok je ona zadobila prelome ruke, rebara i jagodične kosti. Smatra da su je ta iskustva dodatno ojačala, i u sportu i u životu.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Njen put nije bio samo sportski, već istinska borba za opstanak i prevazilaženje neizbežnih životnih udaraca. Gordana je na terenu i van njega postala simbol nesalomivog duha – žena koja je iz pepela ličnih tragedija i teških povreda crpela snagu da se vrati jača. Svaka njena odbrana na golu nosi težinu pređenih kilometara izbegličke kolone i odlučnost osobe koja je ponovo učila da koristi ruku nakon udesa. Ona ne brani samo mrežu, već svojim primerom svedoči da granice ne postoje kada su volja i srce usmereni ka cilju, dokazujući da se najveći šampioni rađaju u najtežim bitkama.
Piše: Stefan Bogdanović
