Prvi srpski olimpijac bio je maratonac Dragutin Tomašević iz sela Bistrica kod Petrovca na Mlavi, koji je 1912. godine na Olimpijskim igrama u Stokholmu predstavljao Kraljevinu Srbiju, jedini takmičar naše zemlje na tom najvećem sportskom događaju. Trčao je maratonsku trku, a završio kao 37. od 62 učesnika, a postoji svedočenje da je tokom trke bio sabotiran, odgurnut u kanal pored staze. Ovaj skromni seljak, rođen 1890. godine, postao je simbol srpske upornosti, talenta i patriotskog duha, da bi samo tri godine kasnije dao život za otadžbinu kao narednik u borbi protiv Austrougara.
Još kao dečak pokazivao je izuzetan talenat za trčanje. Legenda kaže da je 1909. pobedio voz „Ćiru“ na relaciji Požarevac–Petrovac na Mlavi, pretrčavši oko 40 kilometara brže od lokomotive. Pripremao se za Olimpijske igre u Berlinu 1916. godine, ali je Prvi svetski rat prekinuo te snove. Oktobra 1915. smrtno je ranjen na brdu Bubanj kod Petrovca na Mlavi. Postoji i anegdota da su lekari prilikom operacije otkrili da je Tomašević imao „dva srca“, jedno veliko i jedno manje – simbol njegove neobične snage i izdržljivosti.
U rodnom selu Bistrica danas postoji spomen-soba posvećena njegovim uspesima, koju čuva rođak Radiša. Već skoro dve decenije, Olimpijski komitet Srbije i opština Petrovac na Mlavi organizuju memorijalnu trku od Bistrice do Petrovca, čuvajući sećanje na prvog srpskog olimpijca.
Tomašević nije bio samo sportista, vojnik i patriota – bio je oličenje čoveka koji je svojim životom pokazao spremnost na žrtvu i srpsku žilavost.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Dragutin Tomašević podseća nas da pravi srpski heroji potiču iz naroda. Rođen je u Bistrici i kao seosko dete uspeo da nadmaši vozove, maratone i neprijateljske vojske. Dok savremeni svet slavi površne zvezde, mi treba da se sećamo onih koji su trčali za čast otadžbine i ginuli za nju. Neka njegov primer bude putokaz mladima, prava pobeda nije samo u cilju, već u srcu koje ne posustaje pred preprekama.
Piše: Stefan Stojanović
