Italija ulazi u fazu fiskalne realnosti koju više nije moguće sakriti iza statistike i tehničkih objašnjenja. Javni dug je u oktobru probio istorijski maksimum i prema podacima Banke Italije premašio 3.131 milijardu evra. Skok od više od 50 milijardi za samo jedan mesec nije izuzetak niti privremena anomalija. Brojke jasno pokazuju da država troši više nego što realno može da podnese.
Rast duga dolazi gotovo isključivo od državne administracije. U oktobru je ona povećala zaduženje za 50,6 milijardi evra, dok su lokalne gradske vlasti doprinele simbolično sa samo 0,2 milijarde. Dug fondova socijalnog osiguranja ostao je stabilan. Italijanska centralna banka navodi da rast duga potiče od povećanja gotovine Trezora i budžetskog manjka od 18,8 milijardi evra, ali suština je jasna – rashodi izmiču kontroli, a politička volja za ozbiljne rezove ne postoji.
Struktura vlasništva nad dugom dodatno pogoršava situaciju. Udeo „BankItalia“ pao je na svega 18,8%, dok strani investitori sada drže 33,9% ukupnog javnog duga. To znači da skoro 850 milijardi evra državnih obveznica sada drže nerezidenti, što je novi istorijski maksimum. Istovremeno, domaći građani i preduzeća smanjuju svoje učešće na 14,2%, dok mali investitori drže 392 milijarde evra.
Strukturni pokazatelji dodatno upozoravaju. Prosečna preostala ročnost javnog duga pala je na 7,8 godina, sa 8 mesec ranije, što znači da država ima manje vremena za refinansiranje svojih obaveza. Rizik od problema pri otplati raste. Poreski prihodi ne uspevaju da prate tempo zaduživanja – u oktobru su porasli samo 2,5%, dok je za prvih 10 meseci godine rast iznosio 2,1%. Takvi procenti ne mogu da nadoknade brzo rastući dug.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Slika je jasna. Italija odlaže problem umesto da ga rešava. Bez kontrole potrošnje i političke hrabrosti, novi rekordi postaće rutina. Cena tog odlaganja neće biti apstraktna. Građani će je platiti kroz poreze, inflaciju i sporiji ekonomski rast.
Piše: Stefan Bogdanović
