Britanska vlada najavljuje najradikalnije promene azilne politike u poslednjoj deceniji, ali gorčina među građanima ne jenjava. Godinama se prodavala priča da će migracije doneti stručnjake i razvoj, a stvarnost je preopterećen sistem, rast kriminala i osećaj da ulice više nisu bezbedne kao nekada.
Nelegalni migranti godinama oslanjaju na državne beneficije, dok politika i dalje glumi da je sve pod kontrolom. Sada, pod ogromnim pritiskom, vlada skraćuje izbeglički status na 30 meseci sa 5 godine i ubrzava povratak u „bezbedne“ zemlje. Ministarka unutrasnjih poslova Šabana Mahmud tvrdi da su ovo najvažnije promene modernog doba, ali mnogi vide samo zakašnjelu reakciju na problem koji je odavno izmakao kontroli.
Njene reči dolaze u trenutku kada je, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, broj dolazaka preko kanala Lamanša porastao za 19% u odnosu na prošlu godinu. Dok se Evropa suočava sa padom zahteva za azil, Britanija beleži rast, i sve više deluje da je dosadašnja politika otvorenih vrata stvorila sistem koji je postao teško održiv. Godinama je svako mogao da uđe, a političari su uveravali javnost da je situacija pod kontrolom, dok su se u praksi gomilali troškovi, blokade i nesigurnost.
Mahmud je kritikovala prethodnu vladu zbog „gubljenja vremena“ na skupi ruandski projekat od 700 miliona funti, ali glavni problem ne nalazi u pojedinačnim planovima, već u decenijama popuštanja i ignorisanja posledica masovnih priliva ilegalnih migranata.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Pitanje koje sve glasnije odzvanja jeste da li ove mere stižu prekasno. Nakon godina nekontrolisanog priliva i čak 39.000 dolazaka samo ove godine, teško je poverovati da će skraćen, privremeni status i ubrzano vraćanje izbeglica išta suštinski promeniti u sistemu koji se godinama raspada pred očima javnosti. Umor, frustracija i osećaj da država reaguje tek kada je pritisnuta uza zid sada su jači nego ikada.
Piše: Stefan Bogdanović
