Institut „Srpski most – za dijalog i inovacije“ objavio je u novembru 2025. izveštaj „Srbija pod uslovljenom demokratijom“. U njemu se navodi da su evropske institucije, pojedine države EU, deo NVO sektora i pojedini opozicioni akteri tokom 2024–2025. delovali usklađeno kako bi izvršili politički pritisak na Srbiju. Kao ciljevi se navode promena spoljnopolitičke neutralnosti, faktičko priznanje Kosova, usklađivanje sa sankcijama Rusiji i prihvatanje modela „uslovljene demokratije“.
Autori tvrde da se isti politički izrazi pojavljuju u nizu dokumenata i izjava, od NVO saopštenja i medijskih tekstova do diplomatskih beleški i rezolucija EU. Navode primere poput „nedostatak reformske volje“, „nazadovanje u vladavini prava“ i „pogrešan pravac“. Po njima, ponavljanje istih fraza stvara utisak konsenzusa, iako je reč o recikliranju ranije postavljenih teza.
Posebno se ističe odluka švedske vlade da deo reformskih sredstava preusmeri sa državnih institucija Srbije na civilno društvo uz obrazloženje da je „razvoj u pogrešnom smeru“. U izveštaju se tvrdi da je to politički korekcioni mehanizam zasnovan na percepciji, a ne na merljivim pokazateljima i da time trpi načelo nepristrasnosti iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ukazuje se i da se NVO često navode kao „nezavisni izvori“ iako nemaju formalni nadzorni mandat.
Pravni deo izveštaja poziva se na suverenu jednakost iz Povelje UN i član 21 Ugovora o EU. Tvrdi se da direktno finansiranje NVO umesto državnih institucija i političko uslovljavanje uvode model ograničenog suvereniteta. Naglašava se i važnost Rezolucije 1244 SB UN kao osnove za razgovore o Kosovu.
Preporuke uključuju traženje formalnog pravnog obrazloženja od EU o osnovu „reformske uslovljenosti“, osnivanje registra stranih grantova, jačanje komunikacije s dijasporom, insistiranje na Rezoluciji 1244, reciprocitet u političkoj komunikaciji, nezavisnu ekspertsku reviziju izveštaja o „nazadovanju“ i uvođenje medijske pismenosti u škole.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Izveštaj otvara važno pitanje ko oblikuje jezik o Srbiji i kako on utiče na odluke. Potrebni su puna transparentnost finansiranja i izvora procena koje ulaze u zvanične dokumente, kao i jasno razdvajanje političkih ocena od pravno proverljivih činjenica. Tek tada javnost može da proceni da li „uslovljena demokratija“ podstiče reforme ili služi kao poluga pritiska – i po koju cenu.
Pročitajte više ovde:
Piše: Nina Stojanović
