Toni Bler spreman za “povratak”?

Bivši britanski premijer Toni Bler uključen je u razgovor o vođenju prelazne vlasti u Pojasu Gaze ako bude postignut dogovor o prekidu vatre, saznaje danas BBC.

Bler, koji je uveo Veliku Britaniju u rat u Iraku 2003. godine, razgovarao je sa svim stranama o planu za okončanje rata i o posleratnoj budućnosti palestinske teritorije, a u srži tog predloga, o kojem su u Ujedinjenim nacijama (UN) razgovarali i američki predsednik Donald Tramp i arapski lideri, jeste ideja da Pojasom Gaze upravlja prelazno telo uz podršku UN i zemalja Zaliva, pre nego što bude vraćen pod palestinsku kontrolu.

Taj predlog, za koji se smatra da je dobio podršku u Vašingtonu, podrazumeva da Bler predvodi prelaznu vlast, iako je njegova kancelarija saopštila da on ne bi podržao ništa što bi podrazumevalo raseljavanje stanovništva Gaze.

Bler je bio na sastanku sa Trampom u Beloj kući u avgustu, kada su razgovarali o planovima za posleratnu Gazu. Te planove je američki izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof opisao kao sveobuhvatne, ali je malo toga otkriveno posle sastanka.

Izveštaji o razgovorima o Blerovom mogućem učešću u prelaznoj vlasti za Pojas Gaze usledili su nakon što je palestinski predsednik Mahmud Abas 25. septembra rekao da je spreman da sarađuje sa američkim predsednikom i drugim svetskim liderima na sprovođenju mirovnog plana o dve države.

Abas, koji predvodi Fatah, rekao je i da u upravljanju Gazom ne bi učestvovao Hamas, a podržao je zahteve za razoružanjem te palestinske ekstremističke grupe.

Palestinske teritorije su podeljene na Pojas Gaze, kojim je do sada upravljao Hamas, i na Zapadnu obalu, u kojoj formalnu vlast ima Fatah, politički pokret koji važi za umeren.

Ranije ove nedelje Ujedinjeno Kraljevstvo je formalno priznalo Državu Palestinu, kao i Kanada, Australija i Portugal, a sledili su ih Francuska, Danska i još nekoliko zemalja.

U objavi odluke o priznanju palestinske države, britanski premijer Kir Starmer je naglasio da taj diplomatski potez znači da Hamas ne može da ima budućnost i ulogu u vladi i ulogu u bezbednosti i da je potpuna suprotnost Hamasovoj viziji mržnje.

Rat u Iraku

Bivši britanski premijer Bler, koji je bio na vlasti od 1997. do 2007. godine, bio je izaslanik kvarteta – SAD, Evropske unije, Rusije i Ujedinjenih nacija za Bliski istok nekoliko godina po napuštanju funkcije. Bio je okrenut ekonomskom razvoju Palestine i stvaranju uslova za rešenje o „dve države“. Kao premijer, doneo je odluku da angažuje britanske snage u ratu u Iraku 2003. godine. Pred američkim Kongresom je potom branio tu odluku, rekavši da je svrgavanje iračkog lidera Sadama Huseina bilo potpuno opravdano. U potonjoj istrazi o tom sukobu, njegova odluka je žestoko kritikovana. Utvrđeno je da je delovao na osnovu pogrešnih obaveštajnih podataka o proizvodnji oružja za masovno uništenje u Iraku. Bler je bio britanski i premijer kada su NATO saveznici bombardovali 1999. godine tadašnju SR Jugoslaviju, a godinu dana posle bombardovanja, tadašnji režim Slobodana Miloševića organizovao je suđenje liderima NATO i zapadnih zemalja u odsustvu, među kojima i Bleru.

Odnos sa Vučićem

Aleksandar Vučić, danas predsednik Srbije, a u vreme bombardovanja ministar informisanja, nekada se zalagao za hapšenje Blera. Međutim, kada je došao na najvažnije funkcije u državi, Vučić je angažovao Blera, odnosno njegovu konsultansku kuću, kao jednog od savetnika, o čemu su pisali Gardijan i Vreme. Vučić je tvrdio da Srbija nema ugovor sa Blerovom konsultantskom kućom jer ne plaća ni dinara za usluge. Gardijan je, pozivajući se na neimenovane srpske izvore, pisao da je „Blerovo savetovanje Vučića plaćeno iz Ujedinjenih Arapskih Emirata“.