Godine 1972. Norveška je dobila priliku da se pridruži međunarodnoj organizaciji EZ, odnosno Evropskoj zajednici. Premda su svi njeni susedi pristupili ili su uskoro trebalo da pristupe budućoj Evropskoj uniji, norveško stanovništvo je tu ponudu odbilo, što su pokazali rezultati referenduma.
Norveška u 20. veku
Norveška je 1905. godine izborila nezavisnost od Švedske, nakon decenija tenzija između dve države. U 20. veku Norveška se posvetila razvoju ekonomije i diplomatije kako bi postala konkurentna u evropskoj politici. Takva politika je zastala u vreme svetskih ratova, posebno tokom Drugog svetskog rata kada je bila okupirana.
Nakon rata Norveška se brzo priključila NATO paktu kako bi se obezbedila od budućih invazija. Domaći političari nastavili su da razvijaju ekonomiju uz veliki naglasak na kvartarni sektor i socijalnu državu. Norveška je u to vreme gradila bolnice i škole i radila na smanjenju siromaštva u zemlji.
1970-e: Nafta, razvoj i EZ
Godine 1969. otkrivena je nafta u okolnim norveškim morima. Za zemlju čija se ekonomija temeljila na ribarstvu i primarnom sektoru, pronalazak nafte značio je početak razvoja kao industrijske sile. Do 1972. godine pokrenut je niz projekata koje je finansirala norveška država.
U isto vreme počelo se govoriti o priključenju EZ-u, koji je tada postajao sve značajniji u evropskoj ekonomskoj politici. Norveška premijerka Gro Harlem Brundtland bila je pristalica te ideje, smatrajući da će preko ekonomskih povlastica Norveška u EZ-u moći još više da prosperira.
Većina na referendumu protiv priključenja
Norveška je trebalo da se priključi EZ-u zajedno sa Velikom Britanijom, Irskom i Danskom. Ideja je došla iz Londona, gde su se engleski političari već godinama borili da uđu u EZ. Veliku Britaniju sputavao je tadašnji francuski predsednik Šarl de Gol, koji joj je dva puta zabranio ulazak, pa su 1972. Britanci poručili EZ-u da prihvati sve zemlje ili nijedna neće ući u organizaciju.
Velika Britanija je uspela u svom naumu i ušla u EZ već naredne godine, ali je Norveška 25. septembra 1972. održala referendum na kojem je 53,5% građana odbilo ovu ideju. Veliki broj Norvežana smatrao je da će članstvo negativno uticati na norveško ribarstvo i poljoprivredu, a želeli su i da „zaštite norvešku posebnost i stil života“.
Zemlja je pokušala ponovo da uđe u organizaciju 1992. godine putem novog referenduma, ali ni tada nije uspela. Danas je javnost još manje za ulazak u EU – prema podacima, oko 70% stanovništva podržava ostanak van Unije.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
