Masovno hapšenje južnokorejskih radnika na gradilištu u SAD

Pripadnici američkog Ministarstva za unutrašnju bezbednost izvršili su u Džordžiji akciju masovnog hapšenja radnika zbog kršenja odredbi zakona o imigraciji, u kojoj su priveli 475 ljudi, od kojih bar oko 300 južnokorejskih državljana. Oni su radili na izgradnji velike fabrike baterija za električne automobile vredne 4,5 milijardi dolara, koja je deo ogromnih investicija južnokorejske države i privatnika u američku privredu, dogovorenih tokom Bajdenove ere i proširenih tokom pregovora o Trampovim novim carinama. U Republici Koreji ta akcija se uglavnom doživljava kao iracionalan pritisak vlade u Vašingtonu da se umesto južnokorejskih uposle američki radnici.

Američke vlasti 4. septembra su izvršile pretres gradilišta u okrugu Brajan u državi Džordžija, gde južnokorejski giganti „Hjundai“ i „LG“, u skladu sa željama i pod pritiskom vlade u Vašingtonu, grade veliku fabriku baterija za električna vozila i uhapsile 475 radnika, od kojih su bar 300 državljani Republike Koreje – javili su američki i istočnoazijski mediji.

Taj čin potpuno je zbunio medije u Republici Koreji, budući da u toj zemlji postoji shvatanje da se ona već duže vreme nalazi pod neopravdanim i nepravednim pritiskom SAD. Naime, administracija predsednika Trampa već je od Južne Koreje pretnjama i uvođenjem visokih carina iznudila obećanje o ulaganjima u američku privredu u iznosu od fantastičnih 350 milijardi dolara. Ona je i ukinula značajne subvencije koje je vlada prethodnog predsednika Džozefa Bajdena obećala južnokorejskim proizvođačima poluprovodnika „Samsung elektroniks“ i „SK Hajniks“ ne bi li ih podstakla, da u skladu sa američkom strategijom ekonomskog odvajanja od Kine i reindustrijalizacije zemlje, odustanu od poslovanja na važnom kineskom tržištu i izgrade fabrike čipova vredne više desetina milijardi dolara u SAD.

Mada je u Južnoj Koreji, naravno, poznato da predsednik Donald Tramp radi na deportaciji nelegalnih imigranata i sprečavanju njihovog daljeg upliva, u Seulu ne mogu da prikriju iznenađenje, da su se, povrh svega navedenog, njihove kompanije, koje će otvaranjem postrojenja za proizvodnju baterija za električne automobile dati značajan tehnološki doprinos američkoj privredi i zaposliti hiljade domaćih radnika, našle na udaru bezbednosnih službi.

Pogotovo što je, konkretno, investicija proizvođača automobila „Hjundai“ u SAD zaista krupna i sada, nakon nedavno objavljenog proširenja od pet milijardi, iznosi čitavih 26 milijardi dolara. Od toga oko 12 i po bi trebalo da se slije upravo u državu Džordžiju. Sama fabrika u okrugu Brajan trebalo bi da košta oko četiri i po milijarde dolara i da u budućnosti proizvodi oko 300.000 baterija godišnje, koje će pokretati ne samo automobile „Hjundai“, već i vozila drugih južnokorejskih proizvođača u SAD, kao što je „KIA“.

Interesantno je da je ona trebalo da počne sa radom u ovoj godini, ali da njena izgradnja kasni, u značajnoj meri, upravo zbog nedostatka nižekvalifikovane radne snage u SAD, gde, javljaju mediji, zbog straha da ne budu privedeni, mnogi radnici latinoameričkog porekla od dolaska na vlast predsednika Trampa izbegavaju da se prijave na konkurse.

Pažljivo planirana akcija

Akciju hapšenja izvršili su agenti Ministarstva za unutrašnju bezbednost, koje tvrdi da je ona plod višemesečne istrage kojom je utvrđeno da je dobar deo radnika koji rade na izgradnji zajedničkog postrojenja „Hjundaija“ i proizvođača elektronike „LG enerdži soljušnz“ ili nezakonito ušao u SAD, ili u njima ostao duže nego što im boravišna viza dozvoljava.

Međutim, portparol Ministarstva inostranih poslova Republike Koreje Li Dže Vun izjavio je u petak da aktivnosti južnokorejskih kompanija koje ulažu u SAD i prava južnokorejskih građana ne smeju biti kršeni bez razloga. Inače, hapšenje velikog broja južnokorejskih državljana prizvalo je vanrednu sednicu vlade u Seulu, koja je odlučila da smesta otpočne pregovore za njihovo puštanje na slobodu.

Predstavnici kompanije „Hjundai“, koja ne upošljava direktno građevince koji su uhapšeni, obećali su da će preispitati sastav radne snage angažovane na izgradnji fabrike i da će u potpunosti slediti američke propise. S druge strane, preduzeće „LG enerdži soljušnz“ je objavilo da se među uhapšenima nalazi i 47 radnika koje ona zapošljava.

Južnokorejske kritike

Južnokorejski mediji javljaju da je jedan broj radnika iz njihove zemlje koji je radio na gradilištu posedovao tip vize, koji, moguće, ne dozvoljava tu vrstu rada.

No, neki od njih ne kriju zaprepašćenje usled činjenice da je akcija koju su sprovele američke vlasti ličila na vojnu operaciju, jer je u njoj učestvovalo čak 400 ljudi sa helikoperima, oklopnim vozilima i dugim cevima, kao i da su se među privedenima našli i oni sa vizama koje nesumnjivo dozvoljavaju rad u komercijalne svrhe i koji su se u SAD otišli da bi obučavali buduću fabričku radnu snagu.

Zato oni hapšenje građevinaca u Džordžiji vide kao pritisak vlade u Vašingtonu da se umesto južnokorejskih angažuju američki radnici, što, ako je istina, predstavlja gotovo nerešivi problem jer u SAD nedostaje i stručne i nestručne radne snage. Oni citiraju reči južnokorejskih poslovnih ljudi koji otvoreno izražavaju nezadovoljstvo politikom Vašingtona, koji istovremenim dvostrukim pritiskom – za brzo ulaganje velikih količina novca i transfer tehnologija sa jedne, i upošljavanje američke radne snage sa druge strane – praktično postavlja nemoguće uslove.

Južnokorejski ekonomisti tvrde da je, pošto će fabrike južnokorejskih preduzeća koje se grade u SAD kada budu završene zapošljavati desetine hiljada američkih radnika, iracionalno insistirati da one budu i izgrađene njihovim angažovanjem u trenutku kada su rokovi tesni i nedostaje građevinaca.

Južnokorejski mediji ističu i da su kriterijumi za izdavanje američkih radnih dozvola prestrogi, da procedura predugo traje, da se pojedine kategorije viza odobravaju nasumično lutrijom, te da u nekima od njih uopšte nije predviđen kontingent za južnokorejske državljane, zbog čega su firme iz te dalekoistočne zemlje prisiljene da apliciraju za one vrste viza koje striktno govoreći nisu adekvatne za vrstu posla koji će radnici koje šalju u SAD obavljati.

Negativan uticaj na južnokorejske i druge strane investicione projekte

Južnokrejski listovi zato spekulišu da će akcija u Džordžiji, koja je bez presedana po obimu, uzdrmati i odložiti druge krupne projekte kompanija iz njihove zemlje koji se odvijaju ili predstoje u SAD.

Recimo, „Hjundai“ planira da izgradi postrojenja za proizvodnju automobila koje bi godišnje produkovalo oko 30.000 četvorotočkaša, kao i čeličanu koja bi podržavala tu proizvodnju. Renomirani proizvođač kućnih električnih aparata, telefona i kompjutera „Samsung elektroniks“ u Teksasu gradi veliku fabriku čipova, a isto čini i južnokorejsko preduzeće „SK Hajniks“ u državi Indijana.

Zajednička fabrika „Hjundaija“ i „LG enerdži soljušnza“ u Džordžiji trebalo da je da počne sa radom ove godine i do 2031. godine zaposli oko osam i po hiljada radnika, ali je hapšenje građevinaca prekinulo njenu izgradnju, pa je sada sasvim izvesno da taj plan neće biti sproveden na vreme.

Zaključak mnogih novinara na Dalekom istoku je da će masovno privođenje i hapšenje u Džordiji poremetiti i rad japanskih i tajvanskih kompanija u SAD, od kojih se takođe očekuje da izvrše divovska ulaganja u SAD za vreme trajanja predsedničkog mandata Donalda Trampa.