Predstojeći razgovor između Trampa i Putina na Aljasci, naravno, glavna je tema u Ukrajini. Kako stručnjaci i političari ocenjuju posledice mogućih sporazuma između Vašingtona i Moskve?
„Bilo kakve odluke protiv nas, bilo kakve odluke bez Ukrajine su odluke protiv mira. Njima se neće ništa postići.“ Ovo je rekao ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski u video obraćanju odmah nakon objave planiranog susreta predsednika SAD i Rusije – Donalda Trampa i Vladimira Putina – u američkoj saveznoj državi Aljaska 15. avgusta.
Takav stav preovladava i u ukrajinskom društvu. To pokazuje anketa Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju (KIIS) sprovedena krajem jula i početkom avgusta.
– Ukrajinci i dalje pokazuju otvorenost za pregovore i teške odluke. Apsolutna većina, međutim, i dalje odbija zahteve za kapitulacijom – kaže Anton Hrušecki iz KIIS u razgovoru za DW.
Prema anketi, 76 procenata Ukrajinaca odlučno odbija ruski „mirovni plan“ i ustupke agresoru. Istovremeno, 49 procenata je protiv američkog mirovnog plana koji predviđa bezbednosne garancije za Ukrajinu od evropskih zemalja, ali ne i od SAD, priznanje Krima kao dela Ruske Federacije, održavanje ruske kontrole nad okupiranim teritorijama i ukidanje sankcija protiv Rusije.
Upitna primena rezultata pregovora
U Ukrajini se ne isključuje mogućnost da bi pregovori na Aljasci bez učešća Kijeva i evropskih predstavnika faktički mogli imati za cilj kapitulaciju Ukrajine.
– Rusi nikada nisu promenili svoju pregovaračku poziciju i neće je promeniti dok ne pretrpe teške vojne i političke poraze – smatra Vladimir Horbač iz ukrajinskog Instituta za transformaciju Severne Evroazije (INET).
Sama činjenica da Tramp razgovara sa Putinom bez prethodnog vršenja pritiska na Rusiju, prema Horbaču, pokazuje da je ovaj pristup osuđen na propast.
– Rusi će insistirati na svojoj poziciji i želeti da zamene prekid vatre za faktičku kapitulaciju Ukrajine, odnosno za ispunjenje ruskih zahteva. Govoriti o ustupcima je veoma naivno – naglašava stručnjak za DW.
Istovremeno, Horbač u razgovorima između Vašingtona i Moskve ne vidi katastrofu, ali ukazuje na „alarmantnu tendenciju“ jer Tramp „konačno legalizuje ruskog ratnog zločinca Putina, što nije prihvatljivo ni za Ukrajinu ni za Evropu,“ kaže politikolog. „Ne vidim mogućnost za primenu bilo kakvih realnih, praktičnih rezultata ovih pregovora u kontekstu ukrajinsko-ruskog rata.
Predlozi koje bi Putin mogao izneti neće zadovoljiti ni Ukrajinu ni Evropsku uniju. Tramp će morati da manevriše. On neće moći da natera Ukrajinu i evropske partnere da prihvate Putinove uslove,“ kaže Horbač.
Direktor Centra za socijalna istraživanja „Ukrajinski meridijan“, Dmitro Levus, podseća da se Ukrajina u martu 2025. već nalazila u sličnoj situaciji. Tada je Donald Tramp verovao da se rat može brzo završiti kroz pregovore sa Rusijom i nametanje mira kroz kapitulaciju Ukrajine. Stvarnost je, međutim, pokazala da je nemoguće ukinuti sankcije protiv Rusije, jer je većinu njih uvela Evropa, kaže ovaj stručnjak.
On veruje da će SAD i Rusija nakon ovog sastanka ponovo morati da se suoče sa stvarnošću, jer će ukrajinske oružane snage nastaviti da brane svoju zemlju, a evropski partneri Kijeva neće biti spremni da bezuslovno prihvate i sprovode sporazume između Trampa i Putina.
– Pozicija Ukrajine koju je objavio Zelenski je jasna i ispravna: predaja teritorija je prema Ustavu nemoguća. Zato ne očekujem ništa sudbonosno od sastanka na Aljasci – kaže Levus za DW.
Skepticizam među ukrajinskim političarima
Kopredsednica opozicione stranke „Evropska solidarnost“ Irina Heraščenko vidi u sastanku na Aljasci test za celokupni međunarodni bezbednosni sistem. Ako bi agresor Rusija bio nagrađen za napad, aneksiju i ratne zločine, to bi, prema političarki, bio signal za ceo svet da nasilje i revanšizam mogu ostati nekažnjeni. Priznavanje ruske okupacije je crvena linija koja se ne sme preći.
„Ovo bi otvorilo put za nove ratove, ne samo u našem regionu. Zato bi svi pregovori trebalo da se vode uz učešće Ukrajine i EU, sa strogim bezbednosnim garancijama, međunarodnim nadzorom i merama za sankcije,“ napisala je Heraščenko na Telegramu. Sve ostalo neće značiti kraj rata, već samo početak novog.
Danilo Hetmancev, poslanik vladajuće stranke „Sluga naroda“, pozitivnije gleda na sastanak između Trampa i Putina. Jer će se konačno otkriti pozicija ruske strane, veruje on.
„Ako na sastanku ponovo bude pokušaja ‘diplomatskih manevara’ umesto produktivnih pregovora, to će verovatno završiti uvođenjem strogih američkih sankcija, uključujući i protiv ruskih saveznika, koji će tada morati da plate svoj deo za podršku agresiji, što im se neće svideti,“ piše Hetmancev na Telegramu.
Da li će pritisak na Ukrajinu porasti?
Istovremeno, ukrajinski stručnjaci ne isključuju mogućnost da će SAD nakon Trampovog sastanka sa Putinom ponovo pokušati da ucene Ukrajinu i nateraju je na uslove koji su neprihvatljivi za Kijev.
Oleksandr Krajev, stručnjak trusta mozgova „Ukrajinska prizma“ i predavač na Kijevskoj Mohila akademiji, takođe veruje da bi Tramp mogao zapretiti prestankom isporuke oružja.
– Ali, isporuke se već sada odvijaju sporadično i nesistematski. To više neće biti takva šok-terapija kao kada je Tramp prvi put najavio tako nešto – naglašava Krajiv za DW.
„Razgovori radi razgovora“ – to će, prema njemu, biti stvarni rezultat sastanka na Aljasci, jer trenutno nijedna strana nema pravu predstavu o tome kako bi rat trebalo da se završi. „Mogla bi postojati zajednička izjava o nastavku razgovora, ali to je sve,“ kaže Krajiv.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
