Na predsedničkim izborima u Poljskoj, pomalo iznenađujuće i suprotno prognozama istraživača javnog mnjenja – jeste pobedio Karel Navrocki, ali je posmatrajući iz šireg konteksta najpre izgubila Evropska unija.
Predizborna kampanja u jednoj od najvažnijih članica EU predstavljala je ilustrativni primer o tome koliko su evropska društva danas polarizovana i zbog kojih tema se Evropljani dele.
Kandidat vladajuće većine u Poljskoj ali i kandidat evrobirokratije iz Brisela, aktuelni gradonačelnik Varšave Rafal Tšaskovski bio je po svim političkim i marketinškim parametrima – idealan za novu predsedničku trku. Uprkos svemu, on je tu trku (ponovo) izgubio, kao i 2020. godine.
Samo, postoji nekoliko razlika u odnosu na 2020. godinu kada je Andžej Duda „tesno“ pobedio. Prvo, Duda je tada bio aktuelni predsednik, a Tšaskovski njegov izazivač, samim tim početna prednost nije bila na njegovoj strani. Drugo, pralamentarnu većinu kontrolisala je partija Pravo i pravda, pa nisu svi resursi bili na raspolaganju opozicionom kandidatu. Treće, Tšaskovskom je spočitavan manjak političkog iskustva i potencijalno nesnalaženje oko „velikih spoljnopolitičkih tema“.
Video možete pogledati OVDE.
Poraz favorita
Sada je on bio glavni favorit, a ostali su predstavljali njegove izazivače; bio je kandidat parlamentarne većine; on je faktički jedini imao iskustvo učešća na predsedničkim izborima. Uz to, izgubio je od kandidata kog je podržala vrlo šarolika koalicija konzervativaca, tradicionalista, nacionalista, evroskeptika i antiglobalista.
Osim u ovom glasanju, takve je teško sakupiti oko nekog drugog zajedničkog cilja. Pri tome, primarni cilj možda i nije bio izbor Navrockog, nego sprečavanje izbora Tšaskovskog. Poljaci su većinski protiv ovakve (geo)politike EU, koja ih se direktno tiče (pošto su na „prvoj liniji fronta“), a na koju uopšte ne mogu da utiču.
Ključni doprinos pobedi Navrockog dao je Slavomir Mencen, trećeplasirani nakon prvog kruga i zvezda u usponu sa ogromnim potencijalom. Mencen je uslovio podršku Navrockom u drugom krugu prihvatanjem osam tačaka iz njegovog (inače opširnog) programa: protivljenje Zelenoj agendiEvropske unije; odbijanje uvođenja novih poreza; odbijanje usvajanja evra u Poljskoj kao zvanične valute; protivljenje pristupanju Ukrajine NATO-u; sprečavanje prenosa dodatnih ovlašćenja na institucije Evropske unije; održavanje gotovine kao zakonskog sredstva plaćanja; odupiranje cenzuri i podržavanje slobode govora; odbijanje slanja bilo kakvih poljskih trupa u Ukrajinu pod bilo kojim okolnostima.
Torunjska deklaracija
Navrocki ne samo da je ovo prihvatio, nego su zajedno potpisali Torunjsku deklaraciju, tako ozvaničivši partnerstvo za vreme koje dolazi.
Kohabitacija u Poljskoj između evrofanatika u izvršnoj vlasti koje predvodi premijer Donald Tusk i evroskeptika koje sada reprezentuje predsednik Karel Navrocki sa novom platformom, ima i svoju ideološku dimenziju, a uzimajući u obzir široka ovlašćenja predsednika koji može vraćati zakone na ponovno odlučivanje i tako sprečavati njihovo proglašavanje, prednost u ovoj političkoj igri nije na strani Vlade.
Neka se spremi – Češka
No, tu svakako nije kraj za strateški problem sa kojim se suočava EU. Jer, nakon što Brisel nije uspeo da „skine“ Viktora Orbana u Mađarskoj, nakon što nije uspeo ni da spreči povratak Roberta Fica na vlast u Slovačkoj, nakon što sada nije uspeo da progura pobedu Rafala Tšaskovskog u Poljskoj, sada se „ispred vrata pojavljuje“ Andrej Babiš koji ima više nego dobre šanse da posle paralmentarnih izbora u oktobru ponovo preuzme kontrolu nad vladajućom većinom u Češkoj.
Višegradska četvorka već od pozne jeseni ove godine može se ujedinjavati protiv Brisela i artikulisati politike koje su u značajnoj meri suprotne od onoga što predlažu i čine Makron, Merc i fon der Lajenova.
Unutar Višegradske četvorke mogu se osmišljavati platforma o „novoj Evropi“ i okupljati grupe iz ostalih regiona kontinenta koje su do sada sistemski periferizovane i rasturane.
Nakon predsedničkih izbora u Poljskoj priča o suverenizmu se preko Višegradske četvorke vraća u evropsku politiku, sa svim povezanim temama koje se tiču aktuelnog stanja i budućeg delovanja.
Evropa nisu samo Makron, Merc i fon der Lajenova, isto kao što EU nisu samo Francuska, Nemačka i briselska evrobirokratija. Ako to već nije dovoljno jasno nakon predsedničkih izbora u Poljskoj, možda će postati jasnije posle parlamentarnih izbora u Češkoj.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
