Prema planovima NATO-a koji još nisu objavljeni, saveznici, uključujući Nemačku, moraće da obezbede znatno više trupa i naoružanja da bi se zaštitili od Rusije, uključujući protivvazdušnu odbranu.
Za to su potrebna „značajna“ finansijska sredstva, prenosi nemački list Velt, pozivajući se na izvore.
Od 2022. godine NATO je procenio da je Rusija najznačajnija i najneposrednija pretnja bezbednosti država članica, a 2023. godine jednoglasno je dogovoreno da NATO mora biti „spreman, voljan i sposoban da brani svaki pedalj savezničke teritorije“.
U proleće 2024. godine, saveznicima je konačno predočena „celina minimalno potrebnih sposobnosti“ koje su apsolutno neophodne za ovaj cilj, prema poverljivim dokumentima Saveznog ministarstva odbrane u koje je Velt imao uvid.
Prema pisanju lista, američki general Kristofer Kavoli i francuski admiral Pjer Vandije, dva najviša vojna komandanta Alijanse, u poverljivom dokumentu „Minimalni zahtevi sposobnosti“ (MCR) propisuju niz dodatnih zahteva za države članice.
Ako se 2021. godine smatralo da su 82 borbene brigade dovoljne, onda bi u budućnosti trebalo da ih bude 131, što je povećanje za 49 velikih jedinica, od kojih svaka ima oko 5 hiljada vojnika u Bundesveru.
Za vođenje i podršku ovim trupama, broj „borbenih korpusa“ treba da se poveća sa šest na 15, a broj divizijskih štabova sa 24 na 38, navodi Velt. Takođe postoji potreba za povećanjem borbene gotovosti PVO, municije, visokopreciznog dalekometnog naoružanja, kao i logistike i transporta.
Očekuje se da će se broj kopnenih instalacija protivvazdušne odbrane povećati sa 293 na 1.467, uključujući sisteme naoružanja kao što su Patriot, Iris T-SLM, Skiranger.
Takođe, broj helikoptera trebalo bi da poraste sa 90 na 104. Ovo su ukupni zahtevi za 32 saveznika.
MCR će sada biti distribuirani državama članicama kao obavezni ciljevi sposobnosti do sastanka ministara odbrane NATO-a u oktobru 2025.
„Količina alokacije određena je relativnim ‘bogatstvom’ i veličinom savezničke populacije. Nemačkoj je nedavno dodeljeno oko 9,28 odsto svih ukupnih kapaciteta“, navodi se u dokumentu Ministarstva odbrane.
Shodno tome, piše Velt, prema planovima ministra odbrane Borisa Pistorijusa (SPD) Bundesver će morati da obezbedi „pet do šest dodatnih borbenih brigada“, kao i osoblje „dodatnog borbenog korpusa“ i još jednu helikoptersku jedinicu.
Bundesver trenutno ima osam brigada, deveta se formira, a deseta je planirana do 2031. godine.
Kako navodi nemački list, za očekivane nove ciljeve sposobnosti biće neophodna značajna dodatna finansijska sredstva.
Predviđa se da bi implementacija ciljeva NATO-a „verovatno zahtevala znatno više od dva odsto bruto domaćeg proizvoda u odbrambenim investicijama za saveznike“.
Nemačko Ministarstvo odbrane je saopštilo da savezna vlada klasifikuje „ispunjavanje ciljeva NATO sposobnosti kao nacionalni prioritet“.
Mark Rute, koji je ove nedelje preuzeo mesto generalnog sekretara NATO, naveo je dva glavna zadatka svog mandata: pored dalje podrške Ukrajini, reč je o zaštiti same transatlantske alijanse od Rusije.
Oba zadatka su skupa, tako da „nema izgovora“ da se ne uloži više novca u naoružanje, rekao je Rute.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
