Bivši američki predsednik Donald Tramp će, ako bude ponovo izabran, iskoristiti vojnu pomoć da primora Kijev i Moskvu da sednu za pregovarački sto i postignu sporazum o prekidu vatre, prenosi Si-En-En (CNN) pozivajući se na izvore.
Sagovornik kanala, upoznat sa Trampovim mišljenjem o tom pitanju, rekao je da će se bivši predsednik najverovatnije obratiti predsednicima Ukrajine i Rusije Vladimiru Zelenskom i Vladimiru Putinu dan nakon svog eventualnog izbora (u novembru) ili inauguracije (u januaru 2025.) da započne koordinacione pregovore.
On je dodao da će Tramp verovatno iskoristiti američku vojnu pomoć Ukrajini kao „polugu“ da dovede obe strane za pregovarački sto.
Sjedinjene Američke Države su najveći donator vojne pomoći Kijevu, ali je predlog zakona o izdvajanju 60 milijardi dolara za podršku Ukrajini od jeseni „zaglavio“ u Kongresu, značajno ograničavajući snabdevanje.
Evropski zvaničnici su zabrinuti da bi praćenje Trampovog plana moglo značiti da Ukrajina izgubi deo teritorije.
Tramp je više puta rekao da bi, da je predsednik, rešio konflikt u Ukrajini što je pre moguće. U intervjuu za Foks Njuz prošlog jula, rekao je da će prvo kontaktirati Putina i Zelenskog.
„Rekao bih Zelenskom: dosta, treba da se dogovorite. Reći ću Putinu: ako se ne dogovorite, mi ćemo Ukrajini dati mnogo, više nego što su ikada imali, ako moramo“, rekao je bivši predsednik.
Vašington post je 7. aprila pisao da je Tramp u privatnom razgovoru govorio o planu za okončanje sukoba u Ukrajini, koji podrazumeva pritisak na Kijev da ustupi Krim i Donbas Moskvi.
Savetnik Trampove kampanje Džejson Miler nazvao je to „lažnim vestima“.
Moskva je više puta izjavljivala da je otvorena za pregovore, ali pod sopstvenim uslovima, uključujući i priznavanje novih teritorija.
Kijev insistira na vraćanju granica iz 1991. i povlačenju ruskih trupa. Ukrajinska strana je istakla da neće zamrznuti sukob i da neće odustati od zahteva za vraćanje teritorija.
Evropske diplomate u Vašingtonu grčevito rade na organizovanju sastanaka sa saveznicima Donalda Trampa dok se pripremaju za njegov potencijalni povratak u Belu kuću, kažu za Si-En-En izvori upoznati sa tim naporima.
NATO razmatra opcije da ojača dugoročnu podršku Ukrajini zbog zabrinutosti da će Tramp pobediti na izborima u novembru.
U Briselu, zvaničnici EU zauzeti su traženjem načina da iskoriste 300 milijardi dolara imovine ruske Centralne banke koja je zamrznuta na Zapadu otkako je Rusija napala Ukrajinu u februaru 2022.
Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron sastao se sa Trampom u klubu Mar-a-Lago u Južnoj Floridi u ponedeljak uveče. Portparol britanske vlade nazvao je to „standardnom praksom“ za angažovanje ministara i opozicionih kandidata partnerskih zemalja.
Kameron i Tramp su razgovarali o potrošnji NATO-a za odbranu, predstojećim izborima u SAD i Velikoj Britaniji, Bregzitu i „okončanju ubijanja u Ukrajini“, tokom zajedničke večere, prema saopštenju iz Trampove kampanje.
Kameron je odbio da ulazi u detalje sastanka, ali je rekao da je podrška Ukrajini „investicija u bezbednost SAD“ i „dobra za američke poslove“. Kameron bi ove nedelje trebalo da se ove nedelje u Vašingtonu sastane sa državnim sekretarom Entonijem Blinkenom.
Evropljani su zabrinuti da bi dolazak Trampa na vlast mogao značiti da Ukrajina izgubi deo teritorije, ali bi krajnji cilj bio da se okonča gubitak života.
„Ako Ukrajina želi kontinuiranu pomoć, moraju da sednu i pregovaraju, a ako Rusija ne želi da damo veliku količinu nove podrške Ukrajini, onda moraju da sednu i pregovaraju. To ne znači popustiti Ukrajini ili dati Putinu sve što on želi“, rekao je izvor upoznat sa planovima bivšeg predsednika.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
