Šta znače Putinove “crvene linije” za nuklearni rat?

Da Zapad svet vodi u nuklearni sukob izjavio je nedavno ruski predsednik Vladimir Putin u obraćanju Federativnoj skupštini. Međutim, vojni analitičar Vlade Radulović, ipak, podseća da ovo nije prvi put da Putin ili premijer Medvedev koriste nuklearni argument u svojim obraćanjima.

– To ima propagandnu komponentu, ali može se diskutovati i da li se tu misli o strateškom nuklearnom potencijalu ili taktičkom oružju – naveo je on.

Strateško oružje je najrazornije, najmoćnije, navodi Vlade Radulović.

– To su svemoćne rakete koje mogu da lete po 18.000 kilometara, lete 20.000, 30.000 kilometara na čas, mogu da pogode svaku metu. Strateško oružje šalje poruku „ne dirajte nas, jer imamo čime da odgovorimo“, ali „nećemo vas dirati, jer znamo da i vi imate takvo oružje“ – objasnio je on.

Na taktičkom nivou, dodaje, situacija je drugačija.

– Taktičko naoružanje bismo mogli nazvati oružjem koje može da se upotrebi na bojnom polju. Govorimo o bojevim glavama koje su težine oko 50, možda i do 100 kilotona. Hirošima i Nagasaki su, primera radi, imale oko 15 kilotona. Ne govorimo o interkontinentalnim dometima, već o nekoliko stotina kilometara. Takve ruske bojeve glave su trenutno u Belorusiji – naveo je vojni analitičar.

Problem sa njima je što ne možete lako da ih uočite i vreme za reagovanje je veoma malo, istakao je.

– Uz to, nuklearnu bojevu glavu možete da stavite i na raketu koja je konvencionalna – rekao je Radulović.

Termonuklearni rat

Objašnjavajući dešavanja koja su usledila nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron rekao da ne isključuje mogućnost slanja vojnika u Ukrajinu, Radulović je podsetio da je većina članica NATO odmah rekla da takvi planovi ne postoje.

– Francuzi su bili najglasniji po tom pitanju, nije samo Makron u pitanju, već i neki generali. Postoje, međutim, različiti modaliteti. Vi možete da kažete svojim vojnicima da raskinu ugovor sa vojskom, pa onda da odu u Ukrajinu i tamo stupe u njihove trupe – naglasio je.

Francuska je nuklearna sila, daleko slabija od Rusije, ali je i članica NATO, podsetio je.

– Ako bi odlazak francuskog vojnika u francuskoj uniformi značio da Rusija ima argument da udari po vojnim ciljevima unutar Francuske, mi smo onda u termonuklearnom ratu. Ili će se, sa druge strane, neke zemlje zapitati da li i u tom slučaju imaju obavezu po članu pet da brane zemlju članicu koja je napadnuta. Dakle, da li to onda može da bude neka vrsta testiranja NATO kao saveza, ali bojim se da to nije dobar scenario o kom razmišljamo –  naveo je.

Crvena linija, ali…

Podsetio je da su proteklih godina procurili ruski scenariji kada može doći do nuklearnog obračuna.

– Jedan čak govori i o sukobu sa Kinom. Kada govorimo o nuklearnom naoružanju, mnoge stvari ostaju po strani. Ne zaboravite da, kada god je bilo najave slanja tenkova, aviona, raketnih sistema, uvek je Rusija govorila da je to za njih „crvena linija“ –  pa do toga nije došlo. Svesne su i jedna i druga strana šta mogu da izgube i sve ostaje na nivou retorike koja, složićemo se, nije nimalo obećavajuća i dobra – naveo je Radulović.

Pored Rusije i SAD, koje imaju najveći nuklearni arsenal, tu su Kina, Francuska, Velika Britanija, Indija, Pakistan, Severna Koreja i jedna zemlja koja je vrlo sporna – Izrael, nabrojao je.

– Izrael nije zvanično potvrdio da li ima nuklearni potencijal, ali nije ni demantovao. Kada govorimo o nuklearnom arsenalu, naročito o Rusiji i SAD, oni ispunjavaju tu nuklearnu trijadu. U strateškom segmentu imaju nuklearne interkontinentalne balističke rakete, kopnenog baziranja (mogu da se prenose kamionima, vozovima ili se stacionarno baziraju u silosima), zatim pomorskog baziranja (podmornice) i strateške bombardere, klasične gravitacione avio bombe koje su, kada je reč o NATO, raspoređene po tlu Evrope – Holandija, Italija, Nemačka, Turska… – razjasnio je Radulović.