Putinov “najveći poraz”

Skladišta gasa širom Evropske unije su popunjena. Evropska unija popunila je svoja skladišta gasa čak tri meseca pre planiranog roka. U četvrtak su uskladištene zalihe prirodnog gasa na teritoriji Unije dosegle istorijski maksimum, piše Politiko.

Skladišta su popunjena mnogo pre početka sezone grejanja, što je u skladu s politikom Brisela o naglom „skidanju“ s ruskog gasa.

Odluka EU o prekidu zavisnosti od ruskih energenata znači i produbljivanje problema koje Kremlj ima u krpljenju sve većih rupa u ruskom državnom budžetu, prenosi Jutarnji list.

U četvrtak su skladišta gasa u zemljama članicama Unije dosegle nivo popunjenosti od 90,12 posto ukupnih kapaciteta, što znači da je već sada ispunjena zakonska obaveza koja kaže da popunjenost evropskih skladišta gasa mora da dosegne nivo od 90 posto najkasnije do novembra.

„Današnja potvrda da smo ispunili naše obaveze pre roka naglašava da je EU dobro pripremljena za zimu. To će nam pomoći u daljoj stabilizaciji tržišta u nadolazećim mesecima“, poručila je poverenica Unije za energetiku Kadri Simson.

Energetsko tržište Evropske unije, kaže, u puno je povoljnijem položaju nego što je bilo u ovo doba prošle godine. Naravno, vest o rekordnoj popunjenosti skladišta može se čitati kao uspeh Evropske unije u „skidanju“ s ruskog gasa jer je Unija pre početka sukoba Rusije i Ukrajine čak 40 posto svojih potreba za prirodnim gasom zadovoljavala uvozom iz Rusije.

U tih godinu i po Evropa se prebacila na druge dobavljače te je istovremeno pokušavala da što više smanji spostvenu potrošnju gasa.

Udeo ruskog gasa u ukupnom uvozu EU pao je na 23,6 posto u prvih osam meseci 2022, da bi ove godine ruski udeo u evropskom uvozu pao na samo 8,4 posto. Tim tempom članice Unije mogu postići cilj da do 2027. godine u potpunosti prekinu uvoz ruskog gasa.

„Ovo je definitivno priča o uspehu i za Evropsku komisiju i za energetsko tržište, ali ponajpre za vlade država članica koje su očigledno vrlo uspešno reagovale na činjenicu da u vrlo kratkom roku treba da pronađu zamenu za ogromne količine prirodnog gasa koje su se ranije uvozile iz Rusije“, kaže Đovani Sgaravati, analitičar briselskog tink-tank Bruegel.

Ruski gas uglavnom je zamenjen uvozom iz SAD, Norveške, Azerbejdžana i drugih zemalja, a cene gasa dramatično su pale u odnosu na njihov vrhunac iz 2022. godine.

Holandski TTF indeks cena gasa koji je prošle godine u avgustu dosegao nivo od 320 evra po megavat-satu, ove nedelje se kreće na nivou od oko 38 evra.

Međutim, cena gasa i dalje je viša nego pre rata, kada je „plesala“ oko 20 evra po megavat-satu – a to znači veće račune za domaćinstva i manju produktivnost za evropsku industriju.

„Veleprodajne cene gasa i dalje su osetno više od onih u prošloj deceniji. A činjenica da su evropska skladišta popunjena ranije nego što je uobičajeno nažalost ne garantuje dalji pad cena. Cene gasa održava i mogućnost da ova zima bude hladnija od proseka“, objašnjava analitičar tržišta gasa Tom Marzec-Manser.

Analitičari očekuju da će ovo biti poslednja zima u kojoj moguće nestašice gasa predstavljaju ozbiljnu zabrinutost kupaca, s obzirom na to da bi evropskom tržištu do sredine iduće godine trebale biti dostupne znatno veće količine LNG-a iz Katara i SAD.

S druge strane, neke srednjoevropske zemlje (posebno Austrija) još uvek se oslanjaju na ruski gas koji se dostavlja u cevovodima preko Ukrajine. Kako je Kijev već dao do znanja da ne namerava ponovo da pregovara o tranzitnom ugovoru koji ističe krajem sledeće godine, te države su sada pod velikim pritiskom da u kratkom roku pronađu nove dobavljače.

Gubitak evropskih kupaca je veliki udarac za Kremlj.

Rusko Ministarstvo finansija saopštilo je kako su prihodi od izvoza energije pali za 41 posto u prvih sedam meseci ove godine. U međuvremenu je rublja pala na najniži nivo u poslednjih 16 meseci.