Japan umire, novac ne pomaže

Nove brojke produbljuju japanski demografski košmar. Vlast odvaja silan novac za podršku mladim roditeljima, ali zna se da to nije dovoljno. Zato i premijer zagovara društvo koje će se „radovati dečijem plaču“, piše DW.

Poslednji podaci o broju stanovnika Japana nikog u toj zemlji ne ostavljaju ravnodušnim. Prošle godine je preminulo 1,56 miliona Japanaca što je dvostruko više nego što ih se rodilo – 771.000.

Prema podacima kancelarija za prijavu stanovnika i ako se dodaju oni koji su se odselili, stanovništvo Japana se prošle godine smanjilo za oko 800.000 ljudi.

Doduše, to je zemlja koja još uvek ima preko 122 miliona stanovnika, ali već i to je daleko od broja pre samo petnaestak godina kad ih je bilo više od 128 miliona.

Za Japance to nije nešto novo. Još od devedesetih sve tamošnje vlade pokušavaju nešto da učine protiv negativnog demografskog trenda. Ali ova brzina smanjenja stanovništva je iznenadila čak i stručnjake.

Na primer, 2017. je Nacionalni institut za istraživanje populacije i socijalne nege procenio da sve do 2030. broj novorođenčadi neće pasti ispod 800 hiljada. Ali kako stvari stoje, za sedam godina bi mogao da padne i ispod 700.000…

Da li je novac rešenje za decu?

Sa sve lošijim vestima je i vlada premijera Fumija Kišide sve odlučnija da opsežnim merama promeni trend. Ovog januara je upozorio da je nacija „na ivici“ krize i da će njegova vlada odvojiti 20 biliona jena (oko 128 milijardi evra) za podršku mladim parovima koji žele da imaju više dece.

To je ogroman iznos (oko četiri odsto BDP) i gotovo je dvostruko od onoga što je za tu svrhu bilo u budžetu za 2021. Osim novca, premijer je u julu i lično u Tokiju pokrenuo nacionalnu kampanju podrške deci i njihovim porodicama.

Vlada će tako povećati dečji dodatak i povećati napore suzbijanja siromaštva i zlostavljanja mališana. I očevi će se podsticati da uzmu roditeljsko odsustvo, a dodatni izdaci su predviđeni za podršku dečjim vrtićima kako bi roditelji mogli da se vrate na posao. Isto tako će se roditeljima dati i veće olakšice pri plaćanju poreza na prihod.

Japanski premijer je rekao da je cilj kampanje da se poveća pažnja celokupnog društva prema deci i njihovim roditeljima: „Nadamo se da će se celom zemljom proširiti društvo koje će se radovati dečjem plaču“, izjavio je Kišida u Tokiju.

No i taj najnoviji pokušaj Vlade stručnjaci su dočekali sumnjičavo. I ranije se novcem pokušavalo, ali demografija je sve gora. Što je najgore, sve je manje mladih koji bi uopšte i mogli da imaju decu: japanska populacija starijih od 65 godina rapidno raste i već čini gotovo 30 odsto stanovništva.

– Vlada se previše usmerava na ekonomska rešenja. To jeste mnogo novca, i sve zvuči jako dobro, ali još ćemo videti da li će pokazati nekakav efekat – kaže Masataka Nakagava iz Instituta za istraživanje populacije.

Stega društvenih normi

Ovaj demograf kaže da treba motriti i na sve manje sklopljenih brakova. Parovi se u Japanu venčavaju sve stariji jer osećaju pritisak da najpre ostvare karijeru i finansijsku sigurnost da bi uopšte osnovali porodicu.

Sociološkinja Čisato Kitanaka baš kod toga ističe i jednu osobinu japanskog društva: „U Japanu, imati decu znači da je par venčan. Samo dva odsto dece je u ovoj zemlji rođeno van braka, ali druge zemlje su mnogo fleksibilnije u poimanju porodice.“

Društvo nameće mnoge prepreke mladim parovima koji bi želeli da imaju decu, ne samo što se tiče novca i obrazovanja, nego i čitavo društvo očekuje da se „najpre srede“ pa da tek onda imaju decu. A to znači da su i parovi stari – ponekad i prestari da bi imali decu.

– Tu postoje jasna predubeđenja šta je društveno prihvatljivo, tako da je život jedne majke bez supruga i više nego težak – kaže ova profesorka sociologije sa univerziteta u Hirošimi. „Od takve majke se očekuje i da radi i zarađuje, a istovremeno je isključena iz društva.“

Kitanaka misli kako bi upravo drastično trebalo povećati dečji dodatak svim porodicama, a istovremeno bi trebalo i značajno smanjiti troškove, posebno visokog školovanja.

A stranci?

Posebnost Japana je i njegova zatvorenost prema došljacima: izuzetno je teško dobiti državljanstvo, a praktično je nemoguće ući u hermetički zatvoreno društvo čak i ako se već generacijama živi u toj zemlji.

Ipak, prema statistikama, gotovo tir miliona stranaca živi u Japanu, čak 289 hiljada više nego što ih je bilo prošle godine.

Da li je izlaz u doseljenicima? Za mnoge Japanace je to pilula koju ne mogu da progutajuj: „To je teško“, priznaje i Kitanaka.

– Očito je da sad ima više stranih državljana u Japanu, ali mi kao društvo na njih ne računamo na duge staze. I još je mnogo ljudi u Japanu koji nisu spremni da prihvate strance. Moramo ozbiljno da razgovaramo o obliku Japana u kojem želimo da živimo u budućnosti – ističe ona.