Putin i Si prave pakt?

Kineski predsednik Si Đinping će na poziv ruskog predsednika Vladimira Putina boraviti u poseti Rusiji od 20-22. marta. Dvojica predsednika će razmotriti dalji razvoj sveobuhvatnog partnerstva i strateške saradnje između dve zemlje, a predviđeno je da razgovaraju i o produbljivanju saradnje na međunarodnoj sceni. Po završetku pregovora biće potpisan čitav niz važnih bilateralnih dokumenata. Ovo je prva inostrana poseta kineskog predsednika nakon reizbora 10. marta tekuće godine. To će Siju biti treći petogodišnji mandat čime je kineski lider ušao u istoriju zemlje kao jedini čovek kome je to uspelo.

Učvršćivanje poverenja

Prethodni put, Si je boravio u poseti Rusiji 2019. godine, kada je posetio Moskvu i Sankt Peterburg i učestvovao na Ekonomskom forumu u tom gradu. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da će razgovori predsednika Rusije i Kine, Vladimira Putina i Si Đinpinga početi neformalnom večerom u četiri oka u ponedeljak, a da će nakon toga biti početo sa zvaničnim delom sastanaka.

– Razgovori predsednika Rusije i predsednika Kine počeće 20. marta popodne. Biće to sastanak u četiri oka tokom neformalne večere. A zvanični razgovori biće 21. marta – rekao je Peskov.

Predstojeća poseta kineskog predsednika Rusiji je prijateljska poseta, koja će još više ojačati uzajamno poverenje i međusobno razumevanje Pekinga i Moskve, izjavio je na brifingu portparol kineskog Ministarstva inostranih poslova Vang Venbin. Poseta Sija Moskvi daće novi impuls razvoju bilateralnih odnosa dve zemlje, ističe se u odgovoru portparola. Si Đinping će sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom razmeniti mišljenja o bilateralnim odnosima, međunarodnim i regionalnim pitanjima.

– Peking će nastaviti da se pridržava objektivnog stava o ukrajinskoj krizi i da igra konstruktivnu ulogu u unapređenju pregovora – ističe Venbin. Tokom posete, strane će razgovarati na osnovu principa nekonfrontacije i bez usmeravanja na treće zemlje.

Mentalitet hladnog rata

– Dve zemlje su se uvek pridržavale novog tipa odnosa među velikim silama, koji podrazumeva partnerstvo, umesto pridruživanja blokovima, dijalog, a ne konfrontaciju, uzajamno poštovanje, mirnu koegzistenciju i obostrano korisnu saradnju – istakao je diplomata.

Portparol je podvukao da će razvoj strateškog partnerstva Rusije i Kine doneti korist ne samo narodima dve zemlje, već i celom svetu, a izjave nekih političara da su rusko-kinesko odnosi „izazov za svetski poredak“ predstavljaju manifestacije „mentaliteta hladnog rata“. Vang je podvukao da će poseta takođe ojačati politički temelj prijateljstva dva naroda koji se prenosi sa generacije na generaciju.

Diplomata je najavio da će poseta doprineti razvoju uzajamno korisne saradnje u različitim oblastima, uključujući produbljivanje saradnje u okviru inicijative „Jedan pojas, jedan put“, kao i Evroazijske ekonomske unije.

Puške za Ruse?

Kineske kompanije, uključujući jednu koja je povezana sa vlastima u Pekingu, navodno su poslale Rusima 1.000 pušaka i drugu opremu koja može biti korišćenja u vojnim manevrima, uključujući i delove za dronove i pancire, navodno stoji u carinskim dokumentima u koje je „Politiko“ imao uvid. Isporuke su vršene u periodu od juna do decembra 2022. godine, stoji u podacima koje je obezbedio ImportGenius, agregator carinskih podataka. China North Industries Group Corporation Limited, jedna od najvećih državnih odbrambenih kompanija u zemlji, poslala je puške u junu 2022. ruskoj kompaniji Tekhkrim koja takođe posluje sa ruskom državom i vojskom. Puške CK-A, napravljene po uzoru na M16, ali označene kao „civilne lovačke puške“, koriste paravojna policija u Kini i oružane snage od Filipina do Južnog Sudana i Paragvaja. Rusi su dobili i 12 pošiljki sa delovima za dronove, i više od 12 tona kineskih pancira. Podaci pokazuju da su pošiljke išle preko Turske krajem 2022. godine, piše ovaj list.

Oprema za ukrajinsko ratište

Iako carinski podaci ne pokazuju da Peking prodaje veliku količinu oružja Moskvi sa namerom da pomogne u ratnim dejstvima, otkrivaju da Kina snabdeva ruske kompanije sa prethodno neprijavljenom opremom dvostruke namene – komercijalni predmeti koji bi se mogli koristiti i na bojnom polju u Ukrajini. Ovo je, kako navodi „Politiko“, prva potvrda da Kina šalje puške i pancire ruskim kompanijama, i pokazuje da se dronovi i delovi za bespilotne letelice i dalje šalju uprkos obećanjima najmanje jedne kompanije koja je rekla da će obustaviti poslovanje u Rusiji i Ukrajini kako bi osigurala da se njeni proizvodi ne koriste u ratu. Potvrda o ovim pa SAD i Evropa upozoravaju Peking da ne pomaže Rusiji u ratu u Ukrajini. Zapadni zvaničnici su proteklih nedelja rekli da Kina razmatra da pošalje oružje ruskoj vojsci, što bi znatno moglo da utiče na način ratovanja na tlu Ukrajine, i to u korist Rusije. Zvaničnici strahuju i da bi neku opremu dvostruke namene Rusija mogla da koristi da opremi nove snage koje se šalju u Ukrajinu, u trenutku kad su Moskvi preko potrebne zalihe, zaključuje se u tekstu ovog lista.

Američka doktrina obuzdavanja

Tokom hladnoratovskog nadmetanja, Vašington je na svaki način pokušavao da suzbije uticaj svog ideološkog neprijatelja – Sovjetskog Saveza. Jedan od, istorija će pokazati, najefikasnijih načina, bilo je dosledno sprovođenje doktrine obuzdavanja – korpusa mera sa ciljem kontrolisanja prilika u državama na rubnom delu evroazijskog kontinentalnog masiva. Amerikanci su to činili, sa većim ili manjim uspehom, što kroz apsorpciju zemalja u NATO (Španija, Italija, Grčka, Turska), što kroz podršku političkim režimima (Izrael, Saudijska Arabija, Pakistan i Japan), a što kroz intervencije vojne prirode – u Avganistanu, Vijetnamu i Koreji. Sve navedene aktivnosti u velikoj meri uticale na ishod hladnog rata, a svoju upotrebnu vrednost imaju i danas, kad meta napada, u cilju strateškog iscrpljivanja, više nije SSSR, već Kina i Rusija. Ukoliko dođe do partnerstva između dve sile, za očekivati je da se sa takvom praksom i nastavi sa još većim intenzitetom.