Ambasadori: Proces proširenja bi trebalo da se ubrza

Proces proširenja Evropske unije trebalo bi da se ubrza, naročito kada se radi o regionu zapadnog Balkana, zaključeno je danas na panelu „Budućnost EU i Zapadnog Balkana“ u okviru Kopaonik biznis foruma.

Ambasador Francuske u Beogradu Pjer Košar izjavio je da nema sumnje da EU želi da ubrza proces proširenja, kako bi i sama EU bila efikasnija.

– Proširenje ne bi trebalo da se odlaže. Ne možete da imate EU suverenu bez proširenja, to je geopolitički ultimatum. Ako želimo da povećamo kolektivnu bezbednost moramo da budemo brzi u postizanju tih ciljeva – rekao je on.

Kako je rekao, ne bi trabalo govoriti o propuštenim prilikama, naročito u Srbiji i regionu.

– Mnogo je problema uključujući dijalog. Na ljudima je da izaberu. Mnoge stvari su se promenile u poslednjih par meseci. Pritiskamo da dođe do reformi, da se zemlji pomogne da se prilagodi evropskim standardima. Bitno je i biti na istoj strani što se tiče rata u Ukrajini. Guramo i dijalog da dođe do napretka jer je on ključan, to nije novi zahtev već šansa da dođe do napretka bez prelazaka crvenih linija. Moramo da pomognemo da se ubrza proces – rekao je on.

Šef Kancelarije EU u Beogradu Emanuele Žiofre podsetio je da region Zapadnog Balkana ekonomski dosta zavisi od evropskih kompanija.

– Proširenje je bitno ne samo zbog investicija, već i zato što studenti mogu da odlaze da studiraju u inostranstvo. Pitanje je da li znamo da prepoznamo trenutak i uvidimo da li su politike korisne – rekao je on.

Američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil govorio je o Kini naglasivši da je potrebno imati pristojne odnose sa tom zemljom. Hil je ocenio da je EU najbolja stvar koja se dogodila Evropi u poslednjih nekoliko vekova.

– Postoje teškoće, ali treba se fokusirati na cilj. EU je odgovorna za rešavanje problema i van EU. Često se zamaramo govoreći o birokratiji, ali svi u Evropi treba da teže članstvu – rekao je on.

Prema njegovim rečima, Srbija će pre ili kasnije postati članica, čim ispuni sve potrebno.

On je napomenuo da su poglavlja i klasteri teški za razumevanje, ali i da stvari moraju da se dešavaju, a da je vladavina prava apsolutni uslov za to.

– Jake institucije – pokažite mi jake institucije i imaćete manje korupcije i obrnuto. Ultimativno Srbija mora da ima jake politike i reši pitanje Kosova, što je veoma teško – ocenio je Hil.

Profesor Fakulteta političkih nauka iz Zagreba Dejan Jović rekao je da je potrebna nezavisnost EU od drugih, naročito da se smanji uticaj Rusije i Kine na Zapadnom Balkanu.

– Plašim se da su glavni svetski izazovi smešteni na evropskom kontinentu. Evropa je kontinent mira, EU treba da otvori vrata Zapadnom Balkanu, posebno. Još jedna stvar, Evropa se menja. Bregzit i britanski nacionalizam je tu došao do izražaja, promenio je EU. Ovo je stvar unutrašnje politike i važno je dokazati da su zemlje EU u stanju da rešavaju krize, poput migracija, pandemije – rekao je on.

Prema njegovim rečima, pitanje Zapadnog Balkana je strateško pitanje.

– Izraz Zapadni Balkan je bio zamišljen kao privremeno stajalište zemalja koje pripadaju tom regionu na svom putu ka Evropskoj Uniji. S tim u vezi, Zapadni Balkan prirodnim sledom događaja, kada sve trenutne članice budu integrisane u Evropsku Uniju, treba da nestane –  zaključio je on.

Ambasadorka Nemačke u Beogradu Anke Konrad istakla je da je EU zajednica vrednosti i da nudi brojne mogućnosti.

– Članstvo će doneti brojne benefite. Konflikti moraju da se reše – rekla je ona.