Rusija priziva Staljina

Rusija se u jeku ukrajinskog rata okrenula sećanju na Josifa Visarionoviča Staljina, isto kao što je vožd svetske revolucije u Drugom svetskom ratu vojsci dao carske zastave i odlikovanja i pravoslavna znamenja da bi ih inspirisao na pobedu. U Volgogradu, nekadašnjem Staljingradu, održana je vojna parada povodom 80-godišnjice pobede u bici koja je preokrenula tok rata s Hitlerovom Nemačkom. A uoči parade otkriven je spomenik Staljinu i saopšteno da je to samo jedan od prvih koraka u procesu vraćanja gradu imena Staljingrad.

Poslednjih godina spomenici Staljinu postavljeni su ili najavljeni širom Rusije. Sada su uz Staljinovu otkrivene i biste maršala Georgija Žukova i Aleksandra Vasiljevskog, a sve tri na oko 100 metara od spomenika žrtvama staljinskih čistki. Uprkos hladnom vremenu, već ujutro okupilo se oko hiljadu ljudi: činovnika, partijaca vladajuće Jedinstvene Rusije, vojnika, ali i školaraca i drugih veoma mladih ljudi. Oni su se okupili oko starog tenka T-34 na postamentu i glasno se prepirali gde će prvo da udare leopardi 2 koje Berlin sada šalje Ukrajini. Mlađi su bili borbeni, a oni stariji s dubljim znanjem istorije pominjali su „10 staljinskih udara“, kako se nekada nazivala serija ofanziva Crvene armije koja je dovela do sloma Vermahta.

Žurba vlasti

Među njima se našao i skulptor Sergej Šćerbakov, autor novih spomenika Staljinu, Žukovu i Vasiljevskom. Iako Moskva javno nastupa vrlo uzdržano prema obnovi kulta Staljina, svedočenje skulptora Šćerbakova ukazuje da se vlastima ovog puta veoma žurilo.

– Sve je moralo da se uradi vrlo brzo, jer je narudžbina podrazumevala kratak rok. Vrlo se ozbiljno radilo, nije nam bilo do suvišnog razmišljanja. Biste od 90 centimetara nisu male u poređenju s mnogim drugim i na granitnom su postamentu – ispričao je Šćerbakov radoznalima. Prvi je do mikrofona došao predsednik gradskog udruženja veterana Aleksandar Bloškin i rekao da žitelji Volgograda traže da se grad preimenuje u Staljingrad.

Komunisti prve laste

– Naš grad je 36 godina nosio njegovo ime – počeo je govor Bloškin ne pominjući druge nazive ovog milionskog grada tokom njegove istorije duge četiri veka. On je rekao i da žitelji govore kako Staljinovo ime nigde u gradu nije ovekovečeno. Međutim, pomen je ipak sačuvan iako je istina da su brojni spomenici Josifu Visarionoviču uklonjeni u vreme Nikite Hruščova. Među demontiranim je i spomenik vajara srpskog porekla Jevgenija Vučetića (1908-1974.), koji je autor i monumetalnog kompleksa sa 87 metara visokom skulpturom „Otadžbina majka zove“ na Mamajevom brdu, gde su vođene najžešće borbe. Prva bista Staljinu u Volgogradu u ovom veku postavljena je 2019. godine pred ulazom u zgradu Komunističke partije, a sačuvan je i mozaični portret u Planetarijumu.

Praunuk traži rehabilitaciju

Selim Bensaada, praunuk Staljina po liniji njegovog sina Jakova, zarobljenog i ubijenog u nemačkom logoru, obratio se prošle godine Vladimiru Purinu sa zahtevom za potpunom rehabilitacijom pradede.

„Dosta su ga nazivali krvavim tiraninom“, napisao je Selim Putinu. Ovaj živopisni umetnik zahteva i ekhumaciju kako bi se utvrdilo da li je Staljin ubijen, kao i da bi umesto ispod zidina Kremlja bio sahranjen pored druge žene, Svetlane Aleleujeve, kao što je želeo.

Predskazanje Gorbačova

Istraživanja pokazuju da 67 odsto građana Volgograda ne želi promenu naziva grada zbog troškova zamene dokumenata. Međutim, ankete pokazuju i da je sve više Rusa koji misle da je Staljin bio veliki vođa zbog industrijalizacije, pobede u ratu i surovog odnosa prema korupciji i drugom kriminalu. Tako 57 do 70 odsto njih ima pozitivan odnos prema istorijskoj ulozi Staljina, a mnogi kao glavni razlog pominju da je vodio rat mnogo žešće, nego što se sada čini u Ukrajini. Time se u drugačijem svetlu oblikuje upozorenje poslednjeg lidera SSSR-a Mihaila Gorbačova Zapadu, da bi ako im se ne sviđa Putin, mogli da dobiju nekog s brkovima.

Parada strepnje

Volgograd jedan dan u godini nosi Staljinovo ime, na dan pobede u bici. I ovog puta održana je vojna para gradskog garnizona u kojoj je učestvovalo oko 1.600 vojnika, a mnogi od njih su zapravo povučeni da se odmore od borbi u Ukrajini i čekaju ih novi okršaji. Ispred ešalona iznete su svetinje, barjaci frontova (grupa armija) koji su učestvovali u istorijskoj pobedi: Staljingradskog, Donskog, Jugozapadnog i Jugoističnog. Ispred njih je marširala počasna četa koja služi u spomeničkom kompleksu na Mamajevom Kurganu. Sve je bilo kao i obično, marširali su vojnici, starešine i kadeti, provezena je i savršeno očuvana mehanizacija iz Drugog svetskog rata, ali je ovog puta narod na trotoarima bio ozbiljan i s tugom, a i ponosom, gledao mladiće kojima predstoje teška iskušenja do kraja rata u Ukrajini.

Volgograd blizak srcu

Vladimir Putin izabrao je da poseti Volgograd do 5. februara, ali je tačno vreme tajna iz bezbednosnih razloga. Putin se nije izjašnjavao o kultu Staljina ili o inicijativi da se gradu vrati njegovo ime.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da prema toj ideji mora pažljivo da se odnosi i da se dobro razmisli o svim okolnostima i posledicama.

– Predsednik i njegova administracija nisu razmatrali tu temu. Ipak ankete govore da većina žitelja Staljingrada ne želi povratak starog naziva grada – rekao je Peskov, a posle se izvinjavao što je umesto Volgograd rekao „Staljingrad“ uz objašnjenje da je jednostavno pogrešio.

Sa Peskovim se saglasio i Mihail Zasipkin (93), kom je bilo 12 godina kada je počela bitka u kojoj je izgubio majku.

– Krasnoarmejci su nas vodili pored zarobljenih Nemaca da prepoznamo nekog ko nam je naneo zlo. Nemci su molili „kind, bite“ (dete, molim). Bilo je strašno, ali mislim da Volgograd ne treba da menja ime. Ono je neutralno, van politike, blisko našem srcu. Na Volgi je mnogo gradova, ali samo je jedan Volgograd – kaže Zasipkin.