Ruski portal „Raša tudej“ objavio je analizu ekonomskih troškova, kao i koristi koje Rusiji donosi pripajanje Donjecke i Luganske narodne republike, kao i Hersonske i Zaporoške oblasti, nakon što je državna Duma danas ratifikovala sporazume o njihovom pristupanju Ruskoj Federaciji.
Građani koji žive na pomenutim teritorijama su velikom većinom glasali za pridruživanje Rusiji na referendumima održanim u septembru, navodi portal.
Ekonomisti kažu da će obnova tih teritorija razorenih u sukobima zahtevati ogromna ulaganja, ali napominju da bi povrat mogao biti još veći.
Ukupna površina Donbasa, Hersona i Zaporožja je skoro 109.000 kvadratnih kilometara ili više od 15 odsto ukupne površine Ukrajine. Više od osam miliona ljudi živi na teritorijama, koje raspolažu sa više od 5,6 miliona hektara obradive zemlje. Moskva tek treba da odredi buduće granice Hersona i Zaporožja, pošto neke njihove delove još uvek kontrolišu ukrajinske trupe, dodaje portal.
Donbas, s ekonomijom zasnovanom na uglju, bio je industrijsko srce Ukrajine. Donjecka narodna republika (DNR) učestvovala je sa 20 odsto u ukrajinskoj industrijskoj proizvodnji do 2014, predočava se u analizi.
U tom regionu, bogatom mineralima, nalazi se četvrto najveće polje uglja u Evropi, čije se rezerve procenjuju na preko 10 milijardi tona. Do februara 2022, u Donbasu je radilo 115 rudnika uglja koji su proizvodili oko 70 miliona tona te sirovine godišnje. Na teritoriji Donjecke oblasti nalazi se i osam elektrana.
Luganska narodna republika (LNR) je, navodi se dalje, važno transportno čvorište i poznata je po metalurgiji, mašinskoj i poljoprivrednoj industriji. Takođe, ima hemijske i farmaceutske fabrike i nekoliko rudnika uglja. Preko njene teritorije prolazi niz značajnih tranzitnih autoputeva, a tamošnje vlasti kažu da je njen poljoprivredni potencijal veliki, pri čemu je u fokusu proizvodnja žitarica.
Zaporoška oblast je, ističe RT, centar snabdevanja energijom, sa svoja tri moćna proizvođača elektične energije – nuklearkom Zaporožje, najvećim nuklearnim postrojenjem u Evropi, s hidroelektranom Dnjepar i vetroparkom Botijevo.
Zaporožje je 2019-2020. proizvodilo oko 40 milijardi kilovat-sati električne energije godišnje, što je otprilike 25 do 27 odsto celokupnog energetskog sektora u Ukrajini. Taj region raspolaže brojnim velikim industrijskim i mašinskim pogonima, među kojima je i Fabrika automobila Zaporožje (ZAZ) s proizvodnjom od 150.000 vozila godišnje.
Reka Dnjepar, akumulacija Kahovka i Azovsko more igraju značajnu ulogu u privredi Zaporožja, koja takođe ima veliki potencijal za industrijski uzgoj ribe.
Hersonska oblast je specijalizovana za brodogradnju i poznata je po svojim odmaralištima i poljoprivredi. Ona ima najveću površinu obradivog zemljišta od skoro 20.000 kvadratnih kilometara. U tom regionu proizvode se žitarice, suncokret i povrće. Plodna zemlja omogućava dve, a ponekad i tri žetve u sezoni.
Druge njene tradicionalne industrije su stočarstvo i vinarstvo. Planira se razvoj odmarališta i turističkog klastera na toj teritoriji, koja ima izlaz i na Azovsko i na Crno more.
Rusija je, piše RT, pridruživanjem ovih oblasti dobila zemljište sa neverovatnim poljoprivrednim i industrijskim potencijalom, ali sa vrlo urušenom infrastrukturom. Primarni interes vlade je, kako dodaje, da integriše te teritorije i pomogne im da prevaziđu jaz u ekonomskom razvoju i da se oporave od razaranja koje je naneo sukob. U početku će Moskva finansirati budžete ova četiri regiona, a u budućnosti, kako se integracija bude produbljivala i ekonomija ponovo pokrenula, obim transfera iz saveznog budžeta će se smanjivati, kažu stručnjaci.
Postavljajući pitanje kako bi Donbas, Zaporožje i Herson mogli da doprinesu ruskoj ekonomiji, RT u prvi plan ističe njihov izuzetno povoljan geografski položaj koji pruža ogromne mogućnosti zbog prisustva luka i pomorskih puteva sa jugom Rusije.
Pristup ključnoj luci Marijupolj u Azovskom moru znači potencijalno povećanje isporuka uglja i druge robe Africi i zemljama Južne Azije. Ovi regioni mogu, smatra RT, da doprinesu obezbeđivanju nacionalnog prehrambenog suvereniteta i povećanju izvoza hrane u „prijateljske“ države. Eksperti procenjuju da bi potencijalni doprinos ruskoj ekonomiji mogao da vredi milijarde rubalja, pa i više, zaključuje se u tekstu ruskog portala.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
