Italijanske ulične pijace, nekada ponos i simbol svakodnevnog života, sve brže nestaju. Trgovi koji su decenijama bili puni glasova, boja i mirisa sada se prazne, a broj prodavaca opada iz godine u godinu. Prema podacima Anva Confesercenti, od 2014. godine do danas ugašeno je više od 42.000 malih preduzeća, gotovo svaka peta tezga.
Najveći udar pretrpeli su sektori odeće, tekstila i obuće, u njima je nestalo više od polovine prodajnih mesta. Na severoistoku i u centralnim delovima zemlje broj trgovaca se smanjio za čak 30%, dok su čitavi redovi tezgi u regionima poput Marka ostali prazni. Danas je jedna od četiri pijace u Italiji delimično ili potpuno bez prodavaca.
Uz gubitak od oko 4,5 milijarde evra prihoda tokom protekle decenije, trgovci danas vode bitku i sa sve većom administrativnom zbrkom. Nejasni propisi, sporo donošenje odluka i stalna neizvesnost oko evropske Bolkestein direktive dodatno guše sektor. Dozvole koje su nekada imale vrednost porodičnog nasleđa sada vrede tek trećinu nekadašnje cene, a mladi sve ređe žele da nastave posao svojih roditelja, videći u njemu više prepreka nego prilika.
„Ne nestaje samo jedan vid trgovine – nestaje deo italijanske duše“, upozorava Mauricio Inoćenti, predsednik Anva Confesercenti. Jer pijace nisu bile samo mesta kupovine, već srce zajednice, prostor susreta, poverenja i ritma koji je činio Italiju prepoznatljivom.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Trend koji pogađa italijanske pijace u Srbiji se ne primećuje. Zahvaljujući kontinuiranim ulaganjima, poput modernizacije beogradskih pijaca – gde su Borča i „Stari merkator“ obnovljeni sa novim tezgama, natkrivenim platoima i garažama kao i izgradnje modernog „buvljaka“ na Miljakovcu – ali i nedavne obnove pijaca u Smederevu, tradicionalni trgovi ostaju živa mesta susreta i trgovine. Dok Italija gubi deo svoje pijačne tradicije, u Srbiji se trudom lokalnih samouprava čuva duh zajednice, prostor gde ljudi dolaze ne samo da kupuju, već i da razmene priče i osete ritam svakodnevnog života.
Piše: Stefan Bogdanović
