Usred noći, američki vojnici dočekali su kanadski „herkules“ koji je natovaren oružjem sleteo na „tajnu“ lokaciju nedaleko od ukrajinske granice. Amerikanci su, brzo, istovarili avion koji je, odmah zatim, odleteo nazad u Britaniju. „Tajnu bazu“ su, u međuvremenu, posetili američki predsednik Džozef Bajden i ministar odbrane SAD Majk Majli, pa je misteriozna lokacija, konačno, dobila i ime – aerodrom Žešov-Jasjonka.
Do sredine maja, na taj aerodrom sletelo je više od 550, mahom američkih, transportnih aviona. U ruskom napadu na vojnu bazu koja se nalazi neposredno preko granice sa Poljskom poginulo najmanje četrdeset ukrajinskih vojnika.
Letovi transportnih aviona ka poljskom aerodromu Žešov-Jasjonka najslabije su čuvana tajna u ratu koji već bezmalo tri meseca besni širom Ukrajine. Do sredine maja, na taj aerodrom sletelo je oko 550 velikih aviona, kojima se Ukrajincima doprema vojna pomoć.
Aerodrom se nalazi samo 80 kilometara od ukrajinske granice i 100 kilometara od Javorova, najbliže baze oružanih snaga Ukrajine. Ta je baza u nekoliko navrata bila meta ruskih raketnih napada. Austrijski Hojte, citirajući neimenovane svedoke, navodi da je u eksplozijama ruskih raketa poginulo najmanje 100 ljudi, uključujući dobrovoljce iz nekoliko evropskih država.
Poslednji put, ruska vojska gađala je „put oružja“ u noći između 15. i 16. maja, kada je nekoliko projektila pogodilo prugu nedaleko od baze Javorov. Ukrajinske vlasti saopštile su da u ovom napadu nije bilo mrtvih i ranjenih, ali da je oštećena železnička infrastruktura.
Iako se u izveštajima često izbegava navođenje imena ovog aerodroma, dileme već prilično dugo nema. Žešov-Jasjonka je najvažnija tačka za dopremanje vojne pomoći ukrajinskim snagama i na taj aerodrom je, do sada, sletelo oko 500 američkih transportnih aviona, te još oko 150 letelica drugih ratnih vazduhoplovstava.
Si-En-En je broj aviona koji dnevno sleću na taj aerodrom procenio na 17, što je i maksimalni kapacitet ovog objekta. Na aerodromu su, od februara, stacionirani pripadnici 82. vazduhoplovno-desantne divizije oružanih snaga SAD.
Tim avionima, prema statistici koju je objavilo američko ratno vazduhoplovstvo, dopremljeno je 90 haubica kalibra 155 milimetara, oko 8.500 komada streljačkog naoružanja, 50 miliona komada municije, više od 180.000 granata, bezmalo 10.000 protivtenkovskih projektila i 15.000 tona razne vojne opreme.
Preko piste je, od početka rata u Ukrajini, „prešlo“ i oko 15.000 vojnika iz različitih država, uključujući američke marince, zemaljsko osoblje. Bazu brane dve baterije američkih protivvazdušnih projektila „patriot“ kao i britanski sistem srednjeg dometa „skaj sejbr“.
Iako je Rusija u nekoliko navrata najavljivala „odlučne mere“ protiv pošiljki naoružanja vladi u Kijevu, do sada nijedna raketa nije preletela gotovo 600 kilometara dugu ukrajinsko-poljsku granicu.
Vojni eksperti smatraju da raketnim napadima nije ni moguće prekinuti dotok naoružanja iz Poljske, pre svega zato što je komanda NATO-a uspostavila prilično komplikovan sistem kojim se oružje doprema Ukrajincima.
Stoga, prekid ovog sistema jednim napadom i nije realna opcija, pa zapadni stručnjaci smatraju da je do sada najveći ruski napad na tokove snabdevanja oružjem, kada je sredinom marta na bazu Javorov ispaljeno čak 30 projektila, više predstavljao psihološki čin nego ozbiljan udarac putu kojim se Ukrajina snabdeva oružjem.
Ukrajinski zvaničnici su, posle ovog napada, saopštili da je ubijeno 40 i ranjeno više od 130 vojnika, dok je Moskva tvrdila da je u eksplozijama ubijeno oko „180 stranih plaćenika“.
U brojanje žrtava uključio se i Miror koji je, dan posle napada, objavio da su poginula i najmanje tri bivša pripadnika britanskih specijalnih jedinica, dok je ukupan broj žrtava procenjen na oko 100.
Sličnu procenu objavio je i austrijski Hojte, pozivajući se na izjavu neimenovanog nemačkog dobrovoljca, koji je preživeo taj ruski raketni napad. Prema pisanju holandskih medija, u napadu je „nestalo“ nekoliko dobrovoljaca iz te države.
Jasjonka, od Luftvafea do poslednjeg susreta gigantskih „antonova“
Aerodrom Jasjonka je do 1939. godina bila obična livada na koju su povremeno sletali poljski avioni. Kada su Nemci okupirali tu državu, aerodrom je postao ključna baza Luftvafea u „Operaciji Barbarosa“ i akcijama bombardovanja Staljingrada.
Komandant jedinice stacionirane na ovom aerodromu – 4. vazduhoplovne flote Luftvafea bio je general Aleksander Ler, koji je komandovao napadima na Beograd i Grčku 1941. godine. Ler je od avgusta 1942. godine bio komandant nemačkih trupa na jugoistoku Evrope.
Tri godina kasnije, aerodrom je još jednom dobio priličan značaj u pokušaju Nemaca da zaustave prodor Crvene armije na zapad.
Okolina Jasjonke još jednom se pominje u istoriji – tokom „Operacije oluja“, kada je poljska vlada u egzilu pokušala da istovremenim ustankom na nekoliko mesta u toj državi uspostavi granice na mestu na kojem su bile pre gotovo istovremenih napada nemačkih i sovjetskih snaga 1939. godine.
Suštinski, Poljaci su se nadali da će uspeti da preuzmu kontrolu nad ovom teritorijom pre dolaska Crvene armije i buduće odnose sa Moskvom grade na osnovu granica koje su postojale pre početka Drugog svetskog rata.
Slomom Varšavskog ustanka i ostalih akcija koje su pratile ovaj događaj, okončana je „Operacija oluja“, a Moskva je poljskoj vladi u egzilu zabranila povratak u zemlju.
Posle Drugog svetskog rata, aerodrom je pretvoren u civilni.
Krajem 2021. godine, na njemu su poslednji put zajedno snimljena dva najveća transportna aviona na svetu – ukrajinski „antonovi“ An-225 „mrija“ i An-124 „ruslan“.
Najveći transportni avion na svetu, An-225, uništen je početkom ukrajinskog rata na aerodromu nedaleko od Kijeva.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
