„Specijalna vojna operacija za zaštitu Donbasa, koju Rusija sprovodi u skladu sa članom 51. glave VII Povelje UN, odvija se po planu. Sada je pažnja usmerena na oslobađanje DNR i LNR. Postavljeni su zadaci da se minimiziraju gubici među ljudstvom i isključe civilne žrtve. Ruske oružane snage onesposobljavaju vojne objekte kijevskog režima visokopreciznim sredstvima. Najnovije rusko oružje dokazalo je svoju pouzdanost u borbenim situacijama. Ruski vojnici deluju hrabro i stručno, striktno poštujući sve humanitarne obaveze. Za razliku od ukrajinskih oružanih formacija, koje primenjuju terorističke metode i varvarski se odnose prema ratnim zarobljenicima“, navodi u intervjuu za Kurir ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko.
Da li se slažete s konstatacijom da Rusija želi da sruši režim u Kijevu, a Zapad da sruši režim u Moskvi?
– Ciljeve specijalne vojne operacije odredio je predsednik Rusije Vladimir Putin – to je demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine. Njen glavni motiv je da se narod Donbasa izbavi osmogodišnjeg oružanog nasilja kijevskog režima. Konfrontacioni kurs SAD i njihovih saveznika prema Rusiji, koja vodi nezavisnu politiku, usmeren je na njeno ugušivanje, veštačko izolovanje, potčinjavanje svom diktatu. Međutim, očigledno je da su pokušaji Zapada da obezbedi dominaciju u svetu osuđeni na propast.
Šta je za Rusiju kompromis? Šta zapravo Ukrajina treba da prihvati da bi rat stao?
– Pravni dogovori o ukrajinskom dosijeu treba da se zasnivaju na odredbama o garancijama vojne neutralnosti Ukrajine, nerazmeštanja tamo vojne infrastrukture koja ugrožava Rusiju, kao i potpune zabrane neonacističke ideologije i prakse. Mi smo za pregovore. Nažalost, ne vidimo da ovaj pristup deli ukrajinska strana. Posle Istanbula, kada se pojavila mogućnost usaglašavanja niza rešenja, dobili smo režirani događaj u Buči. Ovo ukazuje na to da je kijevski režim pod kontrolom zapadnih mentora koji nemaju koristi od pregovora, već od produžavanja sukoba. Pozivamo one koji stoje iza akcija Kijeva da shvate svoju odgovornost.
Da li mislite da je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski razočaran izostankom veće podrške sa Zapada? Šta uopšte mislite o njemu?
– Zelenski, uprkos predizbornim obećanjima, nije učinio ništa da se okonča nasilje nad Donbasom. Sabotirao je sporazume iz Minska iz 2015, koje je odobrio SB UN, a koji su bili jedina mapa puta za mirno rešenje. Povlađivao je širenju ultraradikalnih i neonacističkih ideja, proganjao one koji su imali drugo mišljenje. Da su Vašington i evropske prestonice preduzeli bar jedan stvarni korak da podstaknu ukrajinsko rukovodstvo da se pridržava svojih međunarodnopravnih obaveza, aktuelna kriza bi se mogla sprečiti. U stvari, naprotiv, učinili su sve da gurnu Kijev ka nasilnom rešavanju „problema jugoistoka“. Sada su zapadnjaci faktički pokrenuli proksi rat protiv Rusije „do poslednjeg Ukrajinca“. Interese same Ukrajine, naravno, ne uzimaju u obzir.
Činjenica je da su počinjeni ratni zločini u Ukrajini. Marijupolj je mesto velikog stradanja. Masakr u Buči, za koji Moskva tvrdi da je montiran, posebno je šokirao svet… Čuju se i optužbe za genocid…
– Da su tvrdnje o navodnim ruskim „ratnim zločinima“ u Ukrajini lažne, dokazali su, na osnovu činjenica i svedočenja, Ministarstvo odbrane Rusije i MIP Rusije. Blokiranjem istine, tj. podataka istrage i informacija iz prve ruke, mediji postaju saučesnici ove strašne tragedije. Ovde bih da naglasim da Zapad namerno zataškava granatiranje Donjecka i Kramatorska od strane ukrajinskih snaga, zlodela „letećih odreda smrti“ u Harkovu i nacionalista u tajnom zatvoru na aerodromu u Marijupolju, druge ratne zločine Kijeva na napaćenoj zemlji Donbasa. Biće novih provokacija: metode i ciljevi zapadnjaka su dobro poznati. Setite se Račka. Uveren sam, međutim, da se istina ne može sakriti, a zločinci neće izbeći kaznu.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg kaže: „Nema naznaka da je ruski predsednik Vladimir Putin odustao od ambicija da kontroliše celu Ukrajinu i da preuredi međunarodni poredak. Stoga se treba pripremiti na dugotrajni rat.“ Šta biste vi na to odgovorili?
– Ovo je jasna ilustracija činjenice da su na Zapadu prestali da se prave „pacifisti“, što nikada nisu ni bili. Po završetku Hladnog rata SAD i njihovi saveznici iz NATO su rušili međunarodno pravo, pokušavajući da ga zamene nekim „poretkom zasnovanim na pravilima“. Spoljnopolitičke probleme su rešavali silom: primer su agresivne akcije NATO ili pojedinačnih članica bloka u Jugoslaviji, Avganistanu, Iraku, Libiji, Siriji. Na inicijativu Vašingtona su srušeni ugovori o protivraketnoj odbrani, raketama srednjeg i kratkog dometa i otvorenom nebu. Sudeći po izjavama šefa diplomatije EU Đuzepa Borelja i obećanjima da će obim vojne pomoći Kijevu biti doveden do 1,5 milijardi evra, EU se takođe pretvara u alat militarističke spoljne ekspanzije Zapada. Uvereni smo da ovo deluje protiv samih zapadnih zemalja. Donosimo odgovarajuće zaključke.
Da li Rusija ima strah od NATO?
– Rusija adekvatno ocenjuje razvoj vojno-političke situacije u evroatlantskom regionu. Naša zemlja je u vojnoj strategiji NATO 2019. godine direktno označena kao glavna pretnja bezbednosti bloka. Međutim, odbacujući inicijative Moskve za deeskalaciju, Alijansa je godinama intenzivno vojno „osvajala“ susedne Rusiji države, uključujući Ukrajinu. Arogantno su odbacivani i naši pokušaji – od 2009, a posebno krajem 2021. i početkom 2022. godine – da pravno učvrstimo princip nedeljivosti bezbednosti, tj. nedopustivosti jačanja svoje bezbednosti na račun bezbednosti drugih. Ali bezbednost ili jeste nedeljiva za sve, ili je uopšte nema. Ova realnost se ne može zanemariti.
Američki predsednik Džo Bajden nazvao je Putina ratnim zločincem, postoje predlozi i da mu se sudi u Hagu, da se raspiše poternica za njim zbog ratnih zločina… Šta vi kažete?
– Neka ova još jedna neprimerena izjava ostane na savesti američkog predsednika. Ako čak i takvi politički veterani počinju da gube smirenost, znači Vašington shvata da stvari ne idu dobro: bekstvo iz Avganistana, ekonomska destabilizacija, fragmentacija društva… Strani saveznici, osim onih koji potpuno zavise od SAD, prikupljaju se isključivo pretnjama. Što se tiče izjava o „međunarodnim tribunalima“, obećavajući materijal može se naći proučavanjem brojnih vojnih avantura samih Amerikanaca i njihovih evropskih satelita.
Da li Moskvu uopšte brine isključivanje iz međunarodnih organizacija, poslednje u nizu je suspendovanje iz Saveta UN za ljudska prava?
– Ovo ozbiljno brine ne samo nas. I ovde, u Srbiji, stalno dobijamo pisma podrške. Zahvalni smo svima koji su se solidarisali sa nama. Zajedno sa istomišljenicima Rusija može i mora da se odupre opasnoj politizaciji međunarodnih struktura, kršenju njihovih statutarnih dokumenata, zloupotrebi postojeće neravnoteže u korist Zapada kako bi se Rusiji oduzelo pravo glasa. Već je stvoreno nekoliko nezakonitih presedana: inkluzivna priroda Saveta Evrope je „sahranjena“, rad Saveta UN za ljudska prava je kompromitovan. Sve to će uticati na pozicije Beograda, koji je u ovim organizacijama sarađivao sa Rusijom, uključujući po pitanju Kosova. Van ovih struktura, uprkos nepromenljivosti naših pristupa rešavanju kosovskog pitanja, biće nam svakako teže da pomažemo Srbiji.
Da li treba Srbija da brine za isporuku i cenu gasa iz Rusije?
– Rusija neprekidno snabdeva prirodnim gasom evropsko tržište više od pola veka. U Srbiji je 2021. godine stvorena nova infrastruktura isporuke, koja obezbeđuje ne samo potrebe zemlje za ovim ekološkim gorivom već i prihod od njegovog tranzita u Mađarsku. Pregovori o novom ugovoru su, pre svega, komercijalno pitanje, ne bih predviđao njihov ishod. Glavna stvar je da su obe strane opredeljene da se dogovore o uzajamno prihvatljivim uslovima. U tom pogledu nema razloga za uznemirenost.
Neće partnere, već bezvoljne marionete
Da li možete da sagledate pod kakvim je pritiscima Srbija u ovom trenutku – s jedne strane naša država ima prijateljske odnose s Rusijom, a s druge strane se od nas, kao kandidata za članstvo u EU, traži da se usklađujemo s politikom Unije, koja je uvela sankcije Moskvi?
– U stalnom smo dijalogu s rukovodstvom Srbije, 6. aprila obavljen je telefonski razgovor šefova država Vladimira Putina i Aleksandra Vučića. Odlučno osuđujemo delovanje zapadnih zemalja koje su pale do bestidnih ucena i eksploatisanja težnje Beograda prema EU. Zahtevi za pridruživanje antiruskim ograničenjima potvrđuju da Briselu nisu potrebni ravnopravni partneri, već bezvoljne marionete. Uvereni smo da je Srbija toga svesna i da će se i dalje rukovoditi temeljnim nacionalnim interesima. Nemoguće je i zamisliti da bi se srpski narod, nepokolebljivog duha i tradicija zaštite svoje samostalnosti i dostojanstva, mogao zadovoljiti takvim uvredljivim položajem i ništavnom ulogom u Evropi. O tome svedoči i izjava predsednika Vučića od 13. aprila.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
