Amerika šalje Ukrajini oružje vredno milijardu dolara za rat s Rusijom, a uspela je da ubedi Slovačku na načelnu saglasnost da preda Kijevu svoje protivvazdušne sisteme S-300. I Bugarska je pod pritiskom da učini isto, a u Moskvi smatraju da je to samo pokušaj da se rat malo oduži, bez izgleda na uspeh.
Da podsetimo, Poljska je definitivno odbila predlog Vašingtona da preda Kijevu svoje avione MiG-29, na kojima Ukrajinci umeju da lete, a u zamenu za američke. SAD, Velika Britanija, Nemačka i druge članice NATO ipak su do sada slale oružje, pretežno lake protivavionske i protivoklopne rakete. I ovog puta SAD će poslati uglavnom isto, jer su na Bajdenovom spisku pomoći, vrednog 800 miliona dolara, 800 lakih protivvazdušnih raketa, 9.000 protivoklopnih, 7.000 malokalibarskih pušaka, 20 miliona metaka i 100 dronova kamikaza. Za ostalih 200 miliona dolara nije rečeno na šta se odnose. Oružje ovog tipa do sada nije zaustavilo Moskvu, a ruski vojnici preplavili su internet sa zaplenjenim američkim i britanskim lakim ručnim raketama.
Teško da će ova vojna pomoć utešiti ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, čiji je glavni zahtev bio uvlačenje NATO u rat, odnosno uvođenje zone zabranjenih letova.
Nežni sukob
Penzionisani američki pukovnik Daglas Mekgregor, ruska armija je „dejstvovala nežno kako bi izbegla velika razaranja i žrtve“, a ukrajinska vojska je već poražena i to ne može da se promeni.
– Sve još aktivne ukrajinske jedinice su odsečene i okružene. One su sposobne samo za male napade na neznačajne objekte. Time je ishod rata već odlučen. Za rusku armiju osnovni problem u početku je bio zahtev Moskve da dejstvuju bez velikih žrtava i razaranja. To stvara iluziju sporog napredovanja što Zapad koristi da ubeđuje ceo svet da je ruska intervencija propala – rekao je pukovnik Mekgregor.
On je ukazao i na okruženje trećine ukrajinske vojske na Donbasu. Prema njegovim rečima, veliko je pitanje šta je od te ukrajinske grupacije ostalo, a Rusija nije zainteresovana da ih uništi i više bi volela da se predaju.
– Zadatak ruske armije jeste da zauzme sve važne objekte. Njima ne treba teritorija, već uništenje ukrajinske vojske. Taj cilj je gotovo dostignut, ako ne računamo već opkoljene ukrajinske jedinice – zaključio je Mekgregor.
Brzina za istoriju
Švajcarski pukovnik Žak Bo, koji je karijeru proveo u plavim šlemovima na svetskim žarištima, objašnjava da je ruska strategija da ne ulaze u gradske borbe tamo gde ne moraju.
– I to ne zato što se boje, već što je to besmisleno trošenje vremena. Rusi jednostavno idu tamo gde je moguće proći. U istoriji nije viđeno tako brzo napredovanje. Za prva četiri dana zauzeli su teritoriju površine Velike Britanije i nastavljaju da opkoljavaju gradove i uništavaju ukrajinsku vojsku tamo gde se ona nalazi. Morate da shvatite da je Ukrajina ogromna zemlja – kaže pukovnik Žak Bo.
Spasena setva
Mekgregor smatra da ruska armija ne žuri u centralnu Ukrajinu kako ne bi omela setvu. Naime, Rusija je najveći proizvođač veštačkog đubriva i pšenice, a Ukrajina treća, što je presudan element u predstojećoj krizi sa hranom u svetu koju predviđaju ekonomisti. Obnova izvoza pšenice i đubriva mogla bi da bude značajan argument u ubeđivanju sa Zapadom oko ukidanja dela sankcija.
Nestaje divizion na dan
Prema javnim podacima, Slovačka i Bugarska imaju „izvesnu količinu“ S-300 za razliku od Ukrajine koja je raspolagala sa 60 lansirnih vozila (sedam do osam diviziona).
Prema podacima Ministarstva odbrane Ruske Federacije (MORF), uništen je veći deo ukrajinske PVO. Tako je upravo na dan kada je Slovačka dala načelnu saglasnost za isporuku S 300, MORF objavio da je uništen ceo ukrajinski divizion ovog sistema (formacijski osam lansirnih vozila). A to je, izgleda, na nivou količine koju Slovačka ili Bugarska mogu da isporuče Ukrajini.
Inače, ukrajinska vojska uoči rata raspolagala je sa značajnim naoružanjem, budući da je u odbranu od 2014. godine, ne računajući zapadnu vojnu pomoć, uloženo 60 do 80 milijardi dolara samo iz budžeta. Tako su Ukrajinci uoči rata imali 937 tenkova (Nemačka na primer oko 300, Velika Britanija i Francuska po 200) i 831 oklopno vozilo.
Prema izveštaju MORF, ujutro 17. marta, od početka rata uništeni su 181 ukrajinski avion i helikopter, 172 drona, 170 protivavionskih raketnih sistema, 1.379 tenkova i drugih oklopnih vozila, 133 višecevna bacača raketa, 514 artiljerijskih oruđa i 1.168 specijalnih vojnih vozila.
Kijev i Zagreb se prave ludi
Istražujemo incident sa bespilotnom letelicom koja je prošle nedelje pala na Zagreb i sigurno ga ona nije lansirala prema Hrvatskoj, izjavio je ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov.
On je podsetio i da je Ukrajina bila među prvim zemljama koje su priznale Hrvatsku i počela da joj šalje oružje tokom rata.
– Ja sam u svakodnevnom kontaktu s hrvatskim kolegom, razgovaramo o tome. Istražujemo taj incident i uveravam vas da mi nismo ti koji su lansirali taj dron prema Hrvatskoj. Hrvatska je naš prijatelj i nikad to ne bismo učinili – rekao je Reznikov, koji je video vezom učestvovao na sastanku članova spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta.
Međutim, sovjetska bespilotna letelica TU-141, zapravo aluminijumska raketa sa kamerom duga 14 i široka četiri metra, jedino je još u naoružanju Ukrajine, dok su je Rusija i ostale članice nekadašnjeg Varšavskog pakta izbacile iz arsenala 90-ih godina. U ukrajini su ove letelice bazirane u selu Rauhovka kod Odese, na aerodromu 321. posebne eskadrile. Prošle nedelje iznad Krima je oborena ista kakva je pala na Zagreb, a takođe je umesto kamere nosila 120 kilograma eksploziva.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
