„U dešavanjima iz 2014. i 2015. godine može se tražiti objašnjenje za aktuelnu krizu na istoku Evrope. Ukrajina od onda jača svoje oružane snage, ali su one daleko slabije od ruske vojske. Iz ukrajinskog ugla, Rusija raspolaže bezgraničnim vojnim resursima“, kaže istoričar Aleksandar Životić.
Sve je počelo u februaru 2014. prozapadnim demonstracijama na trgu Majdan u glavnom gradu Ukrajine. Zaoštravanje odnosa na relaciji Moskva-Kijev nastavilo se u martu nakon ruske vojne akcije na Krimu.
Zatim je krenuo i rat u ukrajinskim oblastima koje naseljavaju Rusi – Lugansku i Donjecku.
Usledile su promene u oružanim snagama obe zemlje.
Rusija je formirala nove i pregrupisala postojeće jedinice koje su okrenute ka Ukrajini – u kopnenoj vojsci, avijaciji i u Crnomorskoj floti, ističu stručnjaci. I u ukrajinskoj vojsci je došlo do značajnih izmena.
– Procena je da ona pod oružjem ima oko 300.000 ljudi i da bi veoma brzo mogla da naraste na nešto preko 400.000 i da ima preko milion ljudi koje bi mogla da angažuje u drugom ešalonu. Međutim, kada pogledate taj odnos snaga, on je neuporediv u odnosu prema Rusiji koja raspolaže, suštinski gledano iz ukrajinskog ugla, bezgraničnim vojnim resursima – navodi istoričar Aleksandar Životić.
Rusija sada ima trupe na Krimu, u Belorusiji i u pograničnim delovima uz granicu sa Ukrajinom. Za Moskvu, crvena linija su Lugansk i Donjeck, kažu stručnjaci.
„Nema sumnje, Rusija je jasno stavila do znanja da ona te dve republike neće prepustiti na milost i nemilost vladi u Kijevu i da će se svakako umešati da odbrani tamošnje stanovništvo“, ističe bivši diplomata Srećko Đukić.
Životić kaže da je, vojno gledano, reč o izuzetno visokim rizicima i da bi Ukrajina rizikovala da suštinski nestane sa političke karte Evrope. Rizikuje i Rusija.
– Ali bi i Rusija sa druge strane mnogo rizikovala, jer bi se najverovatnije susrela sa određenim reperkusijama koje bi ostavile trajne posledice, ne samo na njen sveukupni razvoj već bi mogle i da ugroze njen status velike sile, praktično jedne od najznačajnih zemalja na planeti – navodi Životić.
Da bi se situacija smirila, potrebna je i politička volja Zapada, pre svega, Vašingtona.
– Mislim da je potrebna apsolutno jasna politička volja i jedne i druge strane, posebno Moskve i Vašingtona za mirnim regulisanjem vrlo složenog ukrajinskog pitanja, ali i šire, što se tiče bezbednosti, ali ne samo Rusije, već i Ukrajine, odnosno bezbednosti u čitavoj Evropi – ističe Srećko Đukić.
Da li će se ponoviti priča sa Kerčkim moreuzom
– Ukrajina sada poziva u pomoć NATO i SAD, nudi Amerikancima vojnu bazu na svojoj teritoriji, istovremeno se naoružava i sprema za rat sa Rusijom. Predsednik Porošenko ukazuje da Rusija gomila snage na ukrajinskoj granici i da je to velika pretnja za Kijev – tako je pisao Miroslav Lazanski 2018. godine kada je u žiži javnosti bila kriza povezana sa Kerčkim moreuzom.
Tada su tenzije između dve zemlje značajno narasle. Obe države su podigle stepen borbene gotovosti u tim regionima – do sukoba nije došlo.
Aktuelna kriza dosegla je do sada najveći potencijal za narušavanje odnosa Rusije i Zapada, kao i ugrožavanja opstanka Ukrajine. Zbog prevelikih uloga na obe strane, velike su šanse da se vojske i ovog puta vrate na nivo gotovosti pre izbijanja aktuelne krize, saglasni su stručnjaci.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
