Šojguov zamenik: NATO se sprema za veliki rat sa Rusijom

Severnoatlantska alijansa se sprema za veliki oružani sukob sa Rusijom, izjavio je zamenik ministra odbrane Rusije Aleksandar Fomin na brifingu za vojne atašee i predstavnike stranih ambasada akreditovanih u Moskvi.

– Vojna konstrukcija bloka je potpuno preusmerena na pripremu za veliki oružani sukob visokog intenziteta sa Rusijom – istakao je Fomin.

On je naglasio da je u doktrinarnim dokumentima NATO poslednjih godina, na primer, u vojnoj strategiji NATO za 2019. godinu, Ruska Federacija direktno, „bez ikakvog dvoumljenja predstavljena kao glavni izvor pretnji koalicionoj bezbednosti“. Istovremeno, Fomin je podsetio da je „Rimska deklaracija i dalje na snazi“.

– U njoj je, konkretno, utvrđeno da Rusija i Alijansa jedna drugu ne smatraju za protivnika. Ovaj stav je potvrđen na samitu Saveta Rusija-NATO 2010. godine u Lisabonu – dodao je zamenik ministra odbrane.

Obuzdavanje umesto zajedničkih projekata

Severnoatlantska alijansa planira vojno obuzdavanje Rusije, dok je ranije više pažnje posvećivala zajedničkim projektima od interesa za NATO, dodao je Fomin.

– Trenutno žalosno stanje u odnosima između Rusije i NATO može se objasniti činjenicom da je Alijansa često pribegavala „hibridnim metodima“ za obuzdavanje Rusije, kombinujući dijalog sa jačanjem vojnih priprema. Poslednjih godina akcenat je stavljen na vojno obuzdavanje, dok se ranije više pažnje poklanjalo projektima saradnje od interesa za Alijansu – objasnio je Fomin.

Istovremeno je napomenuo da je pogoršanje odnosa Rusije i NATO počelo pre 2014. godine.

– Posle završetka Hladnog rata, Ruska Federacija je u više navrata pokušavala da pronađe nove oblike za saradnju sa NATO, da stvori stabilan, ravnopravan sistem evropske bezbednosti za sve. Bilo bi pogrešno verovati da je pogoršanje odnosa Rusija-NATO počelo 2014. godine – dodao je Fomin.

Prema njegovim rečima, „ciljevi ravnopravne saradnje koje je deklarisala Alijansa nisu se ispunjavali mnogo ranije, faktički, odmah posle raspada Varšavskog pakta“.

– Rusija je, pritom, tada bila potpuno otvorena za konstruktivno partnerstvo sa Zapadom i izvršila je dobrovoljnu demilitarizaciju zemlje na svojim zapadnim granicama. Izvršeno je i neviđeno po razmerama povlačenje trupa iz zemalja Varšavskog pakta – rekao je ruski diplomata.

Najveće širenje NATO 2002. godine

Fomin je podsetio da se najznačajnije širenje NATO na istok dogodilo 2002, tokom nekoliko talasa približavanja infrastrukture Alijanse zapadnim granicama Rusije blok je značajno povećao svoj borbeni potencijal.

– Godine 2002. počeli su pregovori o pristupanju Bugarske, Letonije, Litvanije, Estonije, Rumunije, Slovačke i Slovenije, koje su takođe postale članice NATO u martu 2004. Ova godina bila je faza najvećeg širenja NATO. Pritom je značajno porastao potencijal bloka na istočnom krilu – naveo je ruski diplomata.

Prema njegovim rečima, granice bloka su se pomerile za više od hiljadu kilometara na istok, što mu je pružilo mogućnost da iskoristi nestrateško naoružanje za poražavanje ciljeva na teritoriji Rusije.

– Na primer, minimalno vreme leta od vazdušnih baza u Estoniji do Sankt Peterburga smanjeno je na nekoliko minuta. Veći deo Kalinjingradske oblasti našao se u zoni poražavanja artiljerijskih sistema… Značajan broj infrastrukturnih objekata na teritoriji istočnoevropskih zemalja došao je na raspolaganje NATO, čime su proširene mogućnosti za raspoređivanje i prebacivanje trupa – objasnio je Fomin.

On smatra da je širenje vojne infrastrukture NATO na istok negativno uticalo na bezbednosnu arhitekturu celog evropskog kontinenta.

– Jasno je da je jačanje NATO ostavilo traga na bezbednosti Evrope – istakao je Fomin.