U Austriji je 2. novembar ove godine obeležen kao Equal Pay Day – dan od kojeg žene, računicom prosečnih primanja, do kraja godine rade besplatno u odnosu na muškarce. Obeležvanje ovakvog dana nije pohvalno, naprotiv to je ogledalo sramne činjenice, austrijske žene u proseku zarađuju 16,3 odsto manje od muškaraca. I to nije „prirodno stanje“, već posledica ukorenjenih praksi i odluka koje se moraju promeniti.
Najnovija analiza Momentum-instituta pokazuje i dodatni sloj nepravde. Žene sa zdravstvenim ograničenjima primaju u proseku 21 odsto manje. One sa migrantskim poreklom, čak 25 odsto manje. Reč je o višestrukoj diskriminaciji koja se ne završava na „kućnom pragu“, ona se dnevno reprodukuje na radnom mestu, u oglasima za posao i u pregovorima o plati.
Prva, najbrža poluga promene jeste – transparentnost. Kada su plate javne i uporedive, razlike postaju vidljive, a poslodavci odgovorni. Evropska direktiva o transparentnosti zarada ide upravo u tom smeru i može postaviti temelj pravednijeg poretka. Ali bez političke volje, promene svesti austrijskog društva i dosledne primene, ostaje mrtvo slovo na papiru.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Evropa ne može biti uzor pravde dok to ne pokaže na platnim listama. Za razliku od Austrije, Srbija poslednjih godina beleži veće učešće žena u politici i preduzetništvu, а u javnom sektoru plate su transparentne i po platnim razredima, a ne po polu. Jednaki su platni razredi i u najvećem delu privatnog sektora. Jednaka plata za jednak rad mora biti nulta tačka svakog pristojnog društva.
Piše: Nina Stojanović
.
