Rusija će platiti visoku cenu za bilo kakvu novu vojnu agresiju protiv Ukrajine, upozorili su juče NATO i SAD. Na samitu zapadne vojne alijanse u Letoniji raspravljalo se o mogućim motivima Rusije za nagomilavanje trupa blizu ukrajinske granice.
Predsednik Vladimir Putin je odgovorio da će Rusija biti primorana da deluje ako NATO u Ukrajini rasporedi rakete koje bi mogle pogoditi Moskvu za nekoliko minuta.
– Rusija će platiti visoku cenu ako ponovo iskoristi silu protiv nezavisnosti Ukrajine – rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
Američki državni sekretar Entoni Blinken je poslao poruku u istom tonu:
– Bilo kakve eskalirajuće akcije Rusije izazvale bi veliku zabrinutost SAD…, i bilo kakva ponovljena agresija izazvala bi ozbiljne posledice.
Putin je na investicionom forumu u Moskvi rekao da se nada da će na svim stranama prevladati zdrav razum, ali da želi da NATO bude svestan bezbednosne zabrinutosti Rusije oko Ukrajine i kako će odgovoriti ako Zapad nastavi da pomaže Kijevu da proširi svoju vojnu infrastrukturu.
– Ako se na teritoriji Ukrajine pojave neki udarni sistemi, vreme leta do Moskve biće 7-10 minuta, a pet minuta u slučaju raspoređivanja hipersoničnog oružja. Samo zamislite – rekao je ruski lider.
– Šta bi trebalo da uradimo u takvoj situaciji? Morali bismo da napravimo nešto slično u odnosu na one koji nam prete na taj način. A to možemo sada- rekao je Putin, ukazujući na nedavno rusko testiranje hipersoničnog oružja.
Ministri spoljnih poslova NATO počeli su dvodnevni samit u Rigi razgovorima o onome što smatraju rastućom pretnjom od Rusije. Blinken će dvadesetdevetorici partnera u Alijansi preneti obavještajnu procenu Vašingtona. On je rekao da će o tome kako odgovoriti Rusiji imati više da kaže danas nakon razgovora sa NATO saveznicima.
– Blisko ćemo se konsultovati sa… saveznicima i partnerima u predstojećim danima… o tome da li postoje drugi koraci koje bi trebalo da preduzmemo kao alijansa da osnažimo našu odbranu, otpornost i kapacitet – rekao je Blinken.
Premijer Ukrajine Denis Šmigal optužio je Rusiju da pokušava da zbaci izabranu vladu u Kijevu, nakon što je predsednik Ukrajine prošle nedelje otkrio navodni pokušaj puča. Rusija je to negirala. Šmigal je takođe rekao da će Ukrajina tražiti više oružja od SAD.
Prema tvrdnjama zapadnih zvaničnika, broj ruskih vojnika na granicama Ukrajine u maju je iznosio 100.000, najviše od pripajanja Krima. Ukrajina tvrdi da ih je sada više od 90.000. Moskva je odbacila kao zapaljive navode Ukrajine da se sprema za napad i saopštila da ne preti nikome već da brani svoje pravo da raspoređuje trupe na svojoj teritoriji kao želi.
Britanija i Njemačka su takođe uputile upozorenja Rusiji i izrazile podršku Ukrajini.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
