Pronalazač vakcine protiv kovida: Neće biti kraja pandemije, a evo kad će se vakcinisati i deca

Primećujemo određeni pad odgovora antitela u brazilskoj i južnoafričkoj varijanti, ali nema razloga za brigu

Kada je u petak, 24. januara 2020. u medicinskom časopisu Lancet pročitao studiju o misterioznoj, novoj bolesti izazvanoj koronavirusom koji se pojavio u kineskom gradu Vuhanu, dr Ugur Šahin se odmah zainteresovao. Bio je uveren da će nova bolest postati globalna pretnja i odmah je rekao svojoj supruzi Ozlem Tureci, sa kojom vodi BioNTek u Mainzu, da treba napraviti vakcinu.

Sahinovi najbliži saradnici bili su skeptični. Smatrali su da će novi koronavirus, kasnije nazvan SARS-Cov-2, nestati do leta pošto će njegov stariji rođak SARS, koji se pojavio 2003. godine, ili kao drugi koronavirus MERS, koji se pojavio 2012. godine, biti geografski ograničen. Ali Ugur Šahin se nije složio sa njima: bio je uveren da će novi virus izazvati pandemiju.

Uspeh je izazvao euforiju
Zbog toga je već 25. januara 2020. godine počeo da radi na svom računaru dizajnirajući obrazac za 10 mogućih vakcina protiv koronavirusa. Jedan od njih postao je BNT162b2, ili Comirnati, prva odobrena vakcina na svetu protiv covid-19, koju su zajedno razvili BioNTech i američki farmaceutski gigant Pfizer. Vakcina iz Komirnatija pokazala se efikasnom 90 posto tokom treće faze kliničkih ispitivanja, koja su krajem novembra prošle godine, kada su vesti objavljene, izazvale pravu euforiju širom sveta iscrpljenu pandemijom koja je do sada odnela 2,2 miliona života.

– Projekat razvoja vakcine covid-19 nazvali smo Lajtspid. Deset meseci kasnije, naša vakcina se pojavila na tržištu. Nikada u istoriji medicine vakcina nije razvijena tako brzo – rekao je Ugur Šahin na kraju svog predavanja „Razvijanje mRNK nove klase farmaceutskih lekova“ održanog u sredu uveče.

Ugur Šahin rođen je 1965. godine u Iskenderunu na turskoj mediteranskoj obali. Sa četiri godine preselio se u Nemačku, gde se otac zaposlio u fabrici Ford u blizini Kelna. Tih godina, otac njegove supruge Ozlem Tureci takođe se preselio iz Istanbula u Nemačku, gde je počeo da radi kao hirurg u katoličkoj bolnici u gradu Lastrup. Rođena 1967. godine u Lastropu, Ozlem Tureci odrasla je nadahnuta časna sestra koje su brinule o očevim pacijentima, pa je i sama razmišljala da postane monahinja. Ali ona je krenula očevim stopama i diplomirala je medicinu na Univerzitetu Saarland u Saarbruckenu, dok je Ugur Šahin stekao medicinsku diplomu na Univerzitetu u Kelnu.

Dvoje mladih upoznali su se 1990. godine u univerzitetskoj bolnici Homburg i ubrzo postali nerazdvojan par. Venčali su se 2002. godine, a nekoliko godina kasnije dobili su ćerku. Anegdota kaže da su jednog dana u vreme ručka napustili laboratoriju, otišli ​​do matičara, a zatim se odmah po venčanju vratili u laboratoriju, gde su ponovo obukli bele mantile.

– Negde 1993. ili 1994. shvatili smo da je svaki rak drugačiji. To je iziskivalo potrebu za tehnologijom koja je omogućila lični pristup lečenju. To je bila pokretačka snaga. Testirao sam sve moguće pristupe: peptide, DNK vakcine, stvorio sam bio vakcine, a 1996. sam prvi put uradio eksperiment sa mRNK. Tako je i počelo – rekao je Šahin o prvim danima korišćenja mRNK tehnologije.

Do pojave SARS-CoV-2 koronavirusa, BioNTek je bio uglavnom usmeren na razvoj vakcina protiv raka, Šahin je takođe odgovorio na novinarsko pitanje da li je ovo moguća terapija za sve tumore.

– Rak nije bolest. Napredni rak je vrlo složen problem i moramo biti realni u pogledu onoga što želimo postići naprednim tumorima. Mislim da su vakcine najprikladnije za metastatske bolesti. Ono što možemo da uradimo je da istražimo mehanizme rezistencije na lekove i ono što je važno je da naučna zajednica sarađuje na rešavanju problema. Sa takvim pristupom, čak i najgori tumori, poput raka pankreasa i glioblastoma, u dogledno vreme biće pogodni za lečenje poput imunoterapije – objasnio je Šahin za hrvatski Jutarnji list. Dodao je da lična terapija vakcinom pruža teoretsku priliku da se prati kako se rak menja sekvenciranjem njegovog genoma.

Inovativni pristup lečenju karcinoma

– Kada se rak promeni, napravite novo sekvenciranje i prilagodite vakcinu, kao što ćemo sada učiniti u slučaju covid. To je ista igra evolucije i adaptacije. Sjajno je što sada znamo dovoljno da možemo brzo da reagujemo. To znači da možemo raditi na koevoluciji naše terapije raka. Znam da to sada zvuči kao naučna fantastika, ali to bi moglo da postane stvarnost – istakao je Šahin.

Iako je njegov pristup lečenju raka potpuno inovativan, u našem razgovoru smo se fokusirali na covid-19. Stoga smo pitali prof. Šahina je zabrinuta širenjem novih verzija, britanske, južnoafričke i brazilske, koje se šire lakše i brže, a postoje indicije da su smrtonosnije od originalne varijante koronavirusa iz Vuhana.

– Do sada smo testirali britansku varijantu koronavirusa. Takođe se pripremamo za objavljivanje podataka o testovima za varijante iz Brazila i Južne Afrike. Za britansku varijantu, naša vakcina je na potpuno istom nivou imunološkog odgovora kao i originalna varijanta. Primećujemo određeni pad odgovora antitela u brazilskoj i južnoafričkoj varijanti, ali nema razloga za brigu. Ali važno je shvatiti da su antitela jedan deo zaštite. Ono što sada želimo da procenimo u svakom slučaju je kako bi se sojevi koronavirusa mogli promeniti i uraditi kliničke studije sa jednom ili dve varijante kako bismo videli koliko brzo možemo prilagoditi vakcinu – objasnio je Šahin.

Nakon što je vakcina Comirnati odobrena kao bezbedna za široku upotrebu, prvo u SAD-u, a zatim i u EU, mnogi svetski mediji proglasili su Ugur Šahina i Ozleme Turečije najvažnijim ljudima 2020. godine. Međutim, u razgovoru sa nama Sahin se pokazao kao jednostavan i skroman čovek kako su ga opisali nemački mediji. Na primer, iako je vrednost BioNTek-a poslednjih meseci premašila 20 milijardi dolara, čineći Tureka i Šahina među najbogatijim ljudima u Nemačkoj, oni i dalje ne poseduju automobil, već voze bicikl.

Kolege su se takođe pitale da li je bio iznenađen što je Amerika prepoznala značaj njegove vakcine pre EU, koja je, čini se, potcenila BioNTek.

– Mislim da je to samo drugačiji put. Kada ste američki predsednik, morate donositi odluke. Kada donesete odluku, onda je gotovo. Kada kritikujete EU, treba imati na umu da je to složena organizacija i da ti ljudi nastoje da rade u najboljoj nameri u ovim uslovima. Ako želite da imate EU koja će moći brzo da donese odluku, onda morate da imate drugačiji sistem. Ali mislim da je sve dobro. Možda u početku nisu kupili maksimalnu količinu naše vakcine u EU, ali s vremenom su shvatili da je dobra. A onda su delovali, što je zapravo naučni pristup problemu. Kada vidite rezultate, ponašate se. To je u redu za mene. Ali bio sam pomalo iznenađen ponašanjem u kompaniji. Ljudi su ovog leta verovali da je virus nestao. Ali on nije otišao. Moramo shvatiti da smo svi doprineli drugom talasu pandemije, očekujući da će virus sam nestati i da se možemo vratiti normalnom načinu života – naveo je Sahin.

Takođe se osvrnuo na trenutnu situaciju u kojoj je siromašnim zemljama teško dostupna ova vakcina.

– Mislim da moramo da delujemo zajedno. Prvo što treba da uradimo je da omogućimo što više vakcina. Zaista sam srećan što se sve više i više vakcina odobrava. Odobrena je vakcina AstraZenece, dolazi Johnson & Johnson, takođe volim rusku vakcinu, i sviđa mi se što postoji i mogućnost kineske vakcine zasnovane na drugoj tehnologiji. Važno je da distribucija ovih vakcina deluje zajedno kako bi bile dostupne ekonomski siromašnim zemljama. Već smo isporučili vakcinu mnogim zemljama sa niskim prihodima, poput Brazila i Meksika, a u pregovorima smo sa svim zemljama Centralne Amerike i Južne Amerike. Tako ćemo nastaviti. Takođe je važno napomenuti da postoji inicijativa COVAKS koju su osnovale UN da bi pokrile osnovne troškove vakcinacije u siromašnim zemljama. Čini se da postoji razumevanje da je važno obezbediti isporuku vakcine u područja koja nemaju složenu logistiku skladištenja vakcina. Ali to će se dogoditi na leto. Takođe, povećaćemo proizvodni kapacitet na dve milijarde doza i nadam se da će mnoge od ovih doza doseći područja koja su ekonomski slabija – rekao je Sahin.

Pitanje trajanja imuniteta
Takođe je prokomentarisao mogućnost drugačije doze vakcine jer se pokazuje da je mlađim ljudima potrebna manja doza da bi postigli imunitet. Ovo bi povećalo opseg vakcinacije.

– Da, to je jedna mogućnost. Lakše je distribuirati vakcinu ako se primi samo jedna doza. Ali prva nedelja vakcinacije dogodila se u Velikoj Britaniji da su neki ljudi greškom dobili celu bočicu vakcine koja je sadržavala šest doza. Umesto jedne doze, ljudi su dobili šest doza vakcine. To se dogodilo i u Nemačkoj. Naravno, moglo se to dogoditi bilo gde, ali Nemci su to odmah registrovali, u svemu su toliko precizni … – rekao je Šahin kroz smeh.

Rekao nam je da je vakcina Comirnati već testirana na populaciji starosti od 12 do 16 godina i da će uslediti pedijatrijske studije na mlađoj deci. Ali priznao je da nije znao da li ćemo primiti covid vakcinu jednom godišnje, kao u slučaju gripa.

– Moramo da vidimo u kojoj meri vakcine štite, kako imunitet pada, kako se virus menja. Pitanje je da li imunitet traje dva meseca ili dve godine. Ima još mnogo nepoznanica – rekao je Šahin.

Kada možemo očekivati kraj pandemije covida-19?

– Neće biti kraja. Ali moći ćemo da kontrolišemo pandemiju, u to ne sumnjam. Mislim da ćemo u Evropi imati dobru kontrolu nad pandemijom u septembru. Dalje, mislim da ćemo moći da smanjimo smrtnost u aprilu ili martu. S obzirom da neće svi biti vakcinisani, imaćemo manje izbijanja epidemije. Moramo živeti sa takvom situacijom, što znači da će se slučajevi infekcije pojavljivati iznova i iznova, čak i ozbiljni slučajevi, bilo kod ljudi koji nisu vakcinisani ili kod onih koji su pod imunosupresijom. Ali verujem da ćemo na kraju leta imati virus pod kontrolom – zaključio je Ugur Šahin.