Snažna eksplozija dogodila se u utorak uveče u lučkom delu Bejruta. Direktor libanskog Crvenog krsta izjavio je da je broj poginulih u eksploziji veći od sto i da se mnoge žrtve još uvek nalaze ispod ruševina.
Gubici koje je pretrpeo već osiromašeni Liban procenjuju se na milijarde dolara. Najteži udarac libanskoj ekonomiji je potpuno uništenje glavne luke u zemlji i svega što se tamo čuvalo. Libanska vlada već je objavila da će zalihe pšenice u zemlji trajati samo mesec dana, a brašna neće biti u maloprodaji. Libanski stručnjaci za Sputnjik su rekli da je katastrofa u prestonici zaista dovela Liban na ivicu opstanka.
Gubici i šteta
Mišljenja o obimu gubitaka vrlo su različita: naravno, broj žrtava koje je eksplozija odnela biće najveći udarac za libansku prestonicu. Međutim, aktuelna libanska vlada apsolutno nema sredstava za obnovu onoga što je uništeno – a to može samo pogoršati probleme Libanaca.
Libanski ekonomista Basim Adžaka ističe da se ekonomski gubici Livana mogu podeliti na dva tipa: infrastrukturni i prehrambeni.
– Infrastruktura ili direktni gubici su sve pokretne i nepokretne stvari koje su oštećene ili uništene eksplozijom. Ovde spada i potpuno uništenje luke Bejrut. Prema našim proračunima, to će biti mnogo više od 100 miliona dolara – objasnio je on.
Stručnjak navodi da su prehrambeni gubici: zalihe hrane, brašna i žita, u potpunosti uništene u luci. Ovo takođe uključuje zagarantovane logističke probleme sa uvozom i izvozom robe u budućnosti, jer je luka u glavnom gradu primala i otpremala do 70 odsto proizvoda nacionalne trgovine.
Pri tome, katastrofa ovakvog obima neće proći bez zatvaranja brojnih kompanija i preduzeća koja su bila povezana ili se direktno nalazila u uništenim objektima. To znači da će nekoliko stotina ili čak hiljada ljudi neminovno izgubiti posao.
Sa svoje strane, ekonomista Marva Otman smatra da je malo verovatno da će Liban sada uspeti samostalno da obnovi grad i, tim pre, sopstvenu ekonomiju.
– Prema preliminarnim podacima, obnova prestonice koštaće blagajnu 30 milijardi dolara. I, verujem da ta cifra može narasti i nekoliko puta više. Hajde otvoreno da pogledamo na situaciju: nema više luke u Bejrutu. Moraće da se obnovi od nule. Obim katastrofe, kao što vidite, jednostavno je neverovatan. Liban neće moći samostalno da se izbori sa takvim problemima: pomoć je veoma potrebna i to što je pre moguće. Eksplozija je dovela Liban na ivicu ponora – istakla je ona.
Problem luke – veći nego što se čini
Liban nije bogat prirodnim resursima. Zbog toga mora da uvozi više od 70 odsto sirovina i proizvoda. Glavni logistički centar u zemlji nalazi se u ruinama. Postavlja se logično pitanje: kako se uopšte može nadoknaditi njegovo nepostojanje?
Iako je Ministarstvo saobraćaja u utorak uveče objavilo da će najveći deo robe sada prolaziti kroz luku u Tripoliju, njen kapacitet je nekoliko puta manji od kapaciteta bejrutske luke.
S tim u vezi, Basim Adžaka smatra da bi se opterećenje moglo rasporediti i na luke Saida i Tir: ali, ipak, to neće rešiti logističke i ekonomske probleme.
– Čak i ako se uspe da se čitavo opterećenje rasporedi između luka u Tripoliju, Tiru i Saidi, neće moći da se izbegnu poteškoće. Prvo, takvo prebacivanje takođe zahteva mnogo novca i vremena. Drugo, ove luke imaju male kapacitete. A to znači da će obim izvoza i uvoza Libana vrlo ozbiljno opasti. Prema tome, zemlja će izgubiti ozbiljan novac – objasnio je on.
S druge strane, Marva Osman smatra da Liban trenutno uopšte nema resurse da se bavi takvim prebacivanjima proizvodnje.
– Shvatite ispravno, naša država je u bankrotu. I bez eksplozije u Bejrutu, Ministarstvo saobraćaja ne bi bilo u stanju da izvrši takve logističke manevre. A sada i još više – precizirala je ona.
Prehrambena kriza
Libanska poljoprivreda je prilično slabo razvijena zbog geografskih i klimatskih uslova. Zato lokalni poljoprivrednici ne pokrivaju ni domaće potrebe.
U bejrutskoj luci su se, između ostalog, nalazila skladišta pšenice, brašna i niza drugih važnih prehrambenih proizvoda. Pre prebacivanja u trgovinu na malo i veleprodaju, oni su bili tamo uskladišteni – nisu prebacivani u druga skladišta. Sada je Liban praktično ostao bez zaliha žita i brašna: ono čega ima biće, u najboljem slučaju, dovoljno za mesec dana.
Lučka skladišta posmatrana su kao skladišta strateških zaliha sirovina i proizvoda: Liban više nema ni skladišta ni zaliha.
– Nažalost, ima mnogo razloga da se smatra da Liban munjevito pada na nivo iz 1912. godine – najgladnije godine u istoriji zemlje, kada je stotine ljudi umiralo bez hrane i sredstava za život. Liban nema novca da popravi situaciju sa prehrambenom bezbednošću, a niko neće besplatno dati žito i brašno. Pretpostavljam da će i drugi prehrambeni proizvodi uskoro biti u ozbiljnom deficitu – rekla je Marva Osman.
Ona je dodala da treba priznati da je Liban na ivici humanitarne katastrofe.
– Vlada mora odmah da zatraži pomoć od suseda i međunarodnih organizacija. Zemlja možda neće preživeti nekoliko meseci koliko će joj trebati da započne obnovu grada – zaključila je ona.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
