Nije tajna da relacija između Donalda Trampa i EU ne funkcioniše od dolaska aktuelnog američkog predsednika na to mesto. Međutim, on mnogo ne mari za odluke ekonomske zajednice starog kontinenta jednako kao što i čelnici Unije kad god mogu ignorišu poruke iz Bele kuće.
Tramp nije samo u sukobu sa EU, već se sporadično širom sveta javljaju neprijatelji sadašnje administracije SAD, sa kojima on razgovara oštro i često nepromišljeno.
Istiskivanje uticaja
Poslednji primer potpune propasti važeće američke spoljne politike vidi se u pokušaju Ričarda Grenela, specijalnog Trampovog izaslanika za Kosovo, kome je u međuvremenu istekla privremena funkcija šefa američkih obaveštajnih službi, da organizuje sastanak srpske i kosovske strane u Beloj kući.
Da mu Tramp bezuslovno veruje govori i činjenica što ga je oslobodio potonje funkcije, pa mu posao fokusirao na kosovski problem. Međutim, ovaj ga je izneverio.
Sastanak je bio zakazan za 27. jun, ali je Grenel morao da pomeri taj datum pošto ga je premijer Kosova Avdulah Hoti obavestio da ne može da prisustvuje susretu u Beloj kući.
Odmah posle otkazivanja sastanka, Evropska unija je saopštila da i dalje planira nastavak ovog dijaloga u julu.
Konkretizovanje plana da se EU aktivno uključi u kosovske pregovore stiglo je već danas kada je najavljeno da će nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Emanuel Makron biti domaćini video samita Srbija-Kosovo zakazanog za petak 10. jul.
Najava da je ovaj samit u planu objavljena je još krajem marta, uz naznaku da će do njega doći kada se steknu uslovi za nastavak dijaloga i smiri se epidemiološka situacija u vezu sa koronavirusom.
Tada su u zajedničkom saopštenju Makron i Merkelova najavili da je plan da se samit održi u Parizu, uz učešće lidera obe strane i šefa diplomatije Žozepa Borelja.
Kontra Grenelu
Odluka da se samit održi usred kovid krize u formi video konferencije još uvek nije obrazložena, ali može se reći da su zvaničnici EU ubrzali ovaj proces posle neuspeha Grenela i kako bi Trampu stavili do znanja da je rešenje kosovskog problema ipak evropsko pitanje.
Marko Savković iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost kaže da je u spoljnopolitičkim okvirima veoma važno vlasništvo u procesima poput rešavanja Kosova.
– Za Berlin je veoma bitno da se da jača evropska dimenzija čitavom prosecu. Vlasništvo nad procesom je jako važno. Uniji je važno da se sukobi u Evropi vide kao prevashodno evropski proces. Međutim, to nije situacija ‘ili-ili’. Teško je isključiti jednu stranu. Evropljani ne mogu tek tako da isključe Amerikance i obrnuto – smatra Savković.
On je za portal Nova S dodao da je Zapad ranije nastupao zajedno u inicijativama rešavanja sporova, a da to sa predsednikom Trampom nije slučaj.
– Postaje problem to što je stvoren utisak da je reč o dva odvojena procesa koji nemaju mnogo veze jedan s drugim. To nije dobro, jer kada je Zapadu polazilo za rukom da reši određena pitanja na Balkanu, on je nastupao zajedno i jedinstveno. Veliko je pitanje koliko Tramp uopše razume pitanje Kosova – objasnio je on.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
