Prirodne katastrofe nastaju kao posledice vulkanskih erupcija, zemljotresa, klizišta, tajfuna, cunamija. Broj prirodnih katastrofa je dvostruko veći u proteklih 15 godina, a 2012. godina bila je rekordna. Naučnici tvrde da će se broj prirodnih nepogoda verovatno udvostručiti u sledećih 20 godina.
1. POPLAVA NA ŽUTOJ RECI – Kineska tuga
Poplave su najviše života odnele u Kini. Žuta reka je sklona plavljenju, a jedan od razloga je i mulj koji reci daje žutu boju. Poplava iz 1887. godine je bukvalno razorila područje, pri tom usmrtivši između 900.000 i dva miliona građana. Vekovima su poljoprivrednici koji žive u okolini reke gradili nasipe, međutim, 1887. godine, nasipi nedaleko od grada Huajanhoa nisu odoleli i ogromna količina vode je pojurila u ravnicu. Ova reka je najviše žrtava odnela 1931. godine koja se smatra najsmrtonosnijom prirodnom katastrofom koja se ikada dogodila na svetu. Procene o broju poginulih u poplavama iz te godine variraju od 1.000.000 do 4.000.000 mrtvih, a oni koji se nisu udavili, umrli su od posledica gladi i raznih bolesti. Žutu reku često nazivaju Kineska tuga.
2. CIKLON BOLA – Ostrva bez preživelih
Najsmrtonosniji ciklon Bola koji je 1970. godine pogodio Istočni Pakistan (danas Bangladeš) je najsmrtonosniji tropski ciklon ikada zabeležen i jedna od najvećih prirodnih katastrofa modernog doba. Posle ove nesreće vlada Pakistana je žestoko bila kritikovana zbog neuspešnog sprovođenja akcije spasavanja. Te večeri 12. novembra ciklon je dostigao svoj maksimum udarajući o obalu brzinom od 222 kilometra na čas i to u vreme najveće plime. Talasi su dostigli visinu od četiri metra, a čak 45 odsto stanovništva izginulo je u regiji Tazumudin. Više od polovine poginulih bila su deca mlađa od 10 godina. Na okolnim ostrvima nije preživeo niko. Procenjeno je da je poginulo između 500.000 i 1.000.000 ljudi.
3. ZEMLJOTRES U KINI – Klizišta odnela pećine
Zemljotres koji je 1556. godine pogodio provinciju Šanksi u Kini, vodi se kao
najsmrtonosniji ikada zabeležen pošto je tom prilikom poginulo oko 830.000 ljudi. Šanksi je uzdrmana snagom od osam stepeni Rihterove skale, što je 30 puta moćnije od onog na Haitiju.
Toga kobnog jutra, 23. januara, jak zemljotres je pogodio grad Šanksi, a više od 97 zemalja je pretrpelo njegove razorne posledice.
U nekim okruzima zemljotres je usmrtio čak 60 odsto populacije. Iako ovo nije najjači zabeleženi potres, ova katastrofa je uzela enorman broj ljudskih života, pre svega zbog same činjenice da su ljudi u to vreme živeli u improvizovanim naseobinama uz same litice planina, ili u preuređenim pećinama. Klizišta su dodatno razrušila Šanksi.
4. INDIJSKI CIKLON – Cunami od 12 metara
Indija je poznata po prirodnim katastrofama i nema godine kada je ne zadesi neki od jakih ciklona. Međutim, 12 metara visok cunami iz 1839. godine zbrisao je sa lica zemlje primorski grad i luku Koringu koja ni do dana današnjeg nije potpuno obnovljena. Toga nesrećnog dana više od 20.000 brodova koji su se nalazili u zalivu je uništeno, a život je izgubilo više od 300.000 ljudi. Međutim, ovo nije prvi cunami koji je zadesio ovaj grad. Naime, isto davne 1789. godine, tri plimska talasa koje je prouzrokovao ciklon, sručila su se na ovo mesto i tom prilikom je poginulo više od 20.000 ljudi. Koringa je malo selo u Godavari bazena u državi Adnhra Pradesh.
5. KAIFENG POPLAVA – Car potopio seljake
Kaifeng je grad-prefektura u istočnoj provinciji Henan u Kini i leži na samoj obali Žute reke. Vojska dinastije Ming je 1642. godine ovaj grad namerno poplavila da bi se sprečila pobuna seljaka. Verovatno ni sam vladar nije verovao da će katastrofa dostići ovakve razmere, jer je stradalo oko 300.000 ljudi, što od davljenja, što od gladi i kuge. Ovaj događaj se trenutno vodi kao najsmrtonosniji ratni čin ikada (ne računajući sistematske genocide). Grad Kaifeng je imao oko milion stanovnika. Vekovima je, zbog svog specifičnog položaja, bio glavni grad za veliko područje Kine. Do 1200. godine grad je bio okružen zidinama kojima je pokušavao nadoknaditi svoju ranjivost.
6. CUNAMI U INDIJSKOM OKEANU – Zatresla se cela planeta
Cunami iz 2004. godine prouzrokovan je podzemnim zemljotresom ispod Indijskog okeana i usmrtio oko 275.000 ljudi i razorio obalu. Šteta je napravljena od Indonezije do Somalije u Africi. Jedna je od najsmrtonosnijih prirodnih katastrofa u modernoj istoriji. Ogromni talasi su pogodili Indoneziju, Šri Lanku, Indiju, Tajland, Somaliju, Burmu, Maldive, Maleziju, Tanzaniju, Sejšele, Bangladeš, Južnu Afriku, Jemen, Keniju i Madagaskar. Zemljotres je bio jačine između 9,1 i 9,3 stepena po Rihteru. Ovo je drugi najjači zemljotres ikada zabeležen seizmografom, a u tom trenutku cela planeta
zavibrirala je za oko jedan centimetar!
7. ZEMLJOTRES TANGSAN – Odbili međunarodnu pomoć
Tangsanski zemljotres je jedan od najsmrtonosnijih zabeleženih u modernoj istoriji. Epicentar zemljotresa te 1976. bio je u blizini grada Tangsana, industrijskog grada sa skoro milion stanovnika. Zemljotres je trajao oko 15 sekundi, a kineski državni izvori su naveli da je jačina bila 7,8 stepeni po Rihteru. Međutim, po nekim istraživanjima navodi se čak i jačina od 8,2 stepena. Kina je tada na iznenađenje celog sveta odbila da primi međunarodnu pomoć, a sopstveni napori da se šteta sanira bili su nedovoljni. Zemljotres je odneo 242.000 života.
8. NESREĆA NA BANKJAO BRANI – Pukla brana
Brana Bankjao je tako napravljena da može izdržati poplave koje se javljaju jednom u 1.000 godina, sa padavinama do 306 mm na dan. Međutim, u avgustu 1975. godine u tom delu Kine došlo je do poplava koje se javljaju na otprilike svakih 2.000 godina, kada je za 24 časa palo kiše koliko u proseku padne za godinu dana. Nagomilana voda jednostavno nije imala više gde da ode i brana je pukla, što je stvorilo od tri do sedam metara visok i 10 kilometara dug talas koji je jurnuo ka ravnici brzinom od oko 50 kilometara na čas. Epilog je 231.000 mrtvih.
9. ALEPSKI ZEMLJOTRES – Srušila se i tvrđava
Alepo u Siriji leži iznad mesta spajanja arapske i afričke tektonske ploče. Prvi zemljotres koji je pogodio ovo mesto proizveo je seriju naknadnih potresa u dva navrata: prvu od oktobra 1138. do juna 1139. godine, i drugu, mnogo razorniju seriju od septembra 1156. godine do maja 1159. Najgore pogođena oblast bio je Harim, sedište krstaša, koji su tu imali sagrađenu i veliku tvrđavu, koja se od intenziteta potresa srušila i ubila i 600 stražara koji su se tu našli. Istoričari veruju da je broj od 230.000 mrtvih posledica ovih zemljotresa.
10. CUNAMI I EKSPLOZIJA U FUKUŠIMI – Zemljotres i nuklearka
Marta 2011. godine obalu grada Sendai na severoistoku Japana pogodio je podmorski zemljotres od devet stepeni Rihtera, koji je izazvao cunami nezabeleženih razmera. Džinovski talas bacao je automobile i do deset metara u visinu. Kao posledica zemljotresa usledila je eksplozija tri nuklearna reaktora elektrane Fukušima Daići, što je izazvalo nuklearnu katastrofu, najveću u istoriji. U zemljotresu je živote izgubilo oko 20.000 ljudi, a nuklearna kriza je raselila još njih 160.000.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
