Kako je saopštio generalni sekretar Atlantskog saveza Anders Fog Rasmusen, šefovi država i vlada NATO su usvojili Akcioni plan za spremnost kojim se stvara ta "udarna pesnica" kombinovanih pešadijskih, vazdušnih, pomorskih i specijalnih snaga u novim, nestalnim bazama na istoku Evrope.
Ta udarna jedinica i već postojeće snage NATO za brzo reagovanje mogu biti upotrebljeni bilo gde u svetu, ako to zapreti bezbednosti atlantskih saveznika. Čelnik NATO je naglasio da je "bezbednosno okruženje s kojim se suočava NATO manje predvidljivo nego ikad, Rusija napada Ukrajinu, nasilni ekstremisti su i usponu na Srednjem istoku, nestabilnost sve veća na severu Afrike".
Odbrana od sajber napadaLideri NATO su usvojili i mere za jačanje svog ustrojstva, uključujući snažniju odbranu od sajber (internet) napada, a ponuđena je mnogo aktivnija saradnja s partnerima, na osnovu iskustava NATO iz operacija u Bosni, na Kosovu, Roga Afrike, vazdušnih operacija u Libiji i Avganistanu. |
Rasmusen je saopštio da je data podrška Amerikancima i drugim članicama koje već vojno nastoje da zaustave prodor i unište islamske teroriste tzv. Islamske država Iraka i Sirije. On je objasnio da NATO kao celina ne namerava da krene u borbene vojne akcije u Iraku i Siriji, ali će, ako to zatraži iračka vlada, pružiti pomoć i obučiti iračke bezbednosne snage da bi se porazili islamski teroristi.
Rasmusen uopšte nije spomenuo pregovore o mirovnom rešenju ukrajinske krize u Minsku, a izvori na zasedanju i zapadni mediji tvrde da SAD i čelnici NATO ne veruju u uspeh tih pregovora i mirovnog rešenja koje su ponudili Moskva i Kijev, pa traže i dalje oštar stav prema Rusiji i zadržavanje pretnje najoštrijim ekonomskim sankcijama Moskvi.
Više članica NATO, među kojima Nemačka, Francuska, Italija, misle da bi u slučaju da dođe do primirja u Ukrajini, trebalo dati šansu sprovođenju mirovnog plana i zaustaviti sankcije i dalji pritisak na Moskvu, dok se ne vide rezultati tog dogovora. Rasmusen je objasnio da će udarna jedinica NATO imati sopstveni komandno-kontrolni centar, opremu, snabdevanje, planiranje, a osnažiće se u tu svrhu i razmena obaveštajnih podataka.
On je rekao da su vrata članstva u NATO otvorena za sve zemlje i naglasio da "neka treća zemlja ne može staviti veto na proširenje NATO", čime je jasno ciljao na stav Rusije da bi zahtev Kijeva za ulazak u redove NATO doveo u pitanje ponuđeni mirovni plan za Ukrajinu.
Rasmusen je dodao da usvojen i važan paket mera podrške Gruziji koja se priprema za članstvo, a rekao je i da su se vođi NATO "saglasili da osnaže i usredsrede razgovore s Crnom Gorom o njenom članstvu".
"Procenićemo krajem 2015, najkasnije, hoće li Crnoj Gori biti upućen poziv da uđe u članstvo Atlantskog saveza", naveo je generalni sekretar NATO.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
