Jedan tajni vojni izveštaj NATO ukazuje da je politička nagodba za ukrajinsku krizu neminovna, jer je ukrajinska vojska pred porazom na pobunjenom istoku zemlje. Zato je vidna pažnja među delegacijama na samitu NATO posvećena najavi Moskve i Kijeva da će sutra u Minsku pregovarati o mirnom rešenju ukrajinske krize.
Kijev podvlači rep posle poraza na frontu
Kijev je, preovlađujuća je ocena, prihvatio ponudu Moskve da se pregovara o primirju i mirnom rešavanju ukrajinske krize, zato što je ukrajinska vojska doživela ozbiljne poraze u sukobu s pobunjenicima na istoku i zato što bi nemoguće bilo održati izbore u Ukrajini, koje je u oktobru zakazao predsednik Porošenko, ako bi se oružani sukobi nastavili.
Ruski predsednik Vladimir Putin je, takođe se smatra, upravo da bi smanjio pritisak na Moskvu i izbegao žešće sankcije EU, a pošto su pobunjenici na istoku Ukrajine naneli ozbiljne gubitke snagama Kijeva i prisilili ih na povlačenje, ponudio mirovni plan ukrajinskom predsedniku Petru Porošenku koji je to prihvatio.
Obamin jeftin udaracAmerički predsednik Barak Obama je uoči dolaska na samit NATO, međutim, zauzeo veoma oštar stav prema Rusiji, u čemu je imao posebno snažnu podršku britanskog premijera Dejvida Kamerona, koji je otišao dotle da je ruskog predsednika Putina uporedio s Hitlerom, a situaciju s Ukrajinom s "Minhenom 1938." Britanski list Gardijan je, međutim, to ocenio kao "ciničan, jeftin udarac iz političkih pobuda". |
To je dovelo do rascepa u ukrajinskoj vlasti jer je premijer Jacenjuk odbio plan, ali Porošenko kao da nije imao izbora jer, kako su u tajnom izveštaju, koji navodi italijanski list Republika, izneli generali NATO, "Ukrajina može najviše priželjkivati neki prostor za politički manevar, jer je vojno rat koji su vodili Porošenko i njegov ministar odbrane već izgubljen".
Generali NATO navode da su ukrajinske snage sabijene na tri fronta, uključujući i potez ka Pridnjestrovlju, pa su "ambiciozni ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, kao i zapovednici kopnene vojske, avijacije, mornarice i specijalnih snaga, Saljukov, Bondarev, Ćirkov i Šamanov na putu da (predsedniku Vladimiru) Putinu serviraju vojno-geopolitičku pobedu na srebrnom tanjiru".
Iako je Evropska komisija u Briselu najavila oštrije sankcije Rusiji, Nemačka, Francuska i ne mali broj drugih članica NATO i EU smatraju da se mora ići na političko rešenje ukrajinske krize pregovorima.
NATO neće vojno intervenisati, jer bi to značilo i sukob s Rusijom. A vojno rešenje, čak i ako bi se prionulo na ozbiljno i dugotrajno obučavanje i naoružavanje slabe ukrajinske vojske, uz disciplinovanje raznih ekstremnih grupacija i dobrovoljaca u ukrajinskim snagama, samo bi uvrežilo trajno žarište na istoku zemlje i trajni izvor nestabilnosti u Evropi.
NATO ne bi u sukob s Rusijom Pročitajte još:* Rusija: Ukrajino, ne ulazi u NATO! SAD ne insistiraj! * Ruske sankcije koštaće EU pet milijardi evra godišnje |
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
