Farmaceutska industrija (1): Briga za zdravlje ili – profit

Ovde potpis

Te reklame lekova, koje uvek sadrže samo superlative, po pravilu se završavaju upozorenjem: "Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo! O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek posavetujte se s lekarom ili farmaceutom."

Prema rezultatima istraživanja objavljenim u časopisu Psychological Science, kupci lekova uglavnom ne obraćaju pažnju na upozorenja na lekovima, ili ih vremenom potpuno zanemare, i po pravilu se zadovoljavaju onim delovima uputstva koji naglašavaju pozitivno dejstvo i prednost proizvoda.

Iako je istina da su novčane kazne protiv farmaceutskih kompanija u SAD vrlo visoke, to nije ništa u poređenju s njihovom zaradom. Takve korumpirane kompanije nemaju moralme dileme i probleme, bez skrupula spremno plate kazne i nastavljaju sa svojim aktivnostima, to jest lažima.

Briga za profit

A to što je navedemo za američke farmaceutske firme važi i za sve druge – svetske, međunarodne, koje proizvode izvikane, brendirane lekove. Naravno da će se svako kome lek izazove "neželjenu reakciju" obratiti lekaru i bez tog saveta, ali nije "briga za čoveka" motiv i razlog ovog reklamnog upozorenja. Radi se o tome da se proizvođač leka tim tekstom koji ga ništa ne košta štiti od eventualnih pogubnih posledica svog leka, to jest od potencijalne opasnosti da bude ugrožen njegov profit.

A da se iza svega – sve novih i novih lekova, ili starih samo sa movim ili nešto doteranim nazivima – krije profit pokazuje i to da još niko nije propao na farmaceutskom tržištu. To tržište je veoma rađireno, teško da iko zna koliko i kojih sve proizvođača lekova ima, na njemu opstaju svi – i velike kompanije i male firme, i sitni privatnici koji prave meleme i nadrilekari koji nude spasonosne preparate – a uz njih stalno niču novi.

To se, u nas, zove biznis – možeš da prodaješ "m… za bubrege", niko ti neće ništa. A uistinu, u mnogim slučajevima, u pitanju je ili criminal ili korupcija, ili oboje.

Podmićivanje lekara

Pre pet godina u Sloveniji je iznenada izbila „farmaceutska afera" kada je državno tužilaštvo pokrenulo istragu protiv farmaceutske kompanije Novartis zbog sumnje da su podmitili nekoliko lekara za uvođenje leka u kliničku praksu, a pominjani su i lekari iz Srbije. Međutim, taj slovenački slučaj nije samo priča o nekoliko podmićenih lekara, već pre svega o tome kako farmaceutska industrija, ne samo u Sloveniji već u globalnim razmerama širi krugove svog uticaja i posedovanja.

Prema jednom autoritativnom mišljenju, farmaceutska industrija "globalno postaje vlasnik medicinskog obrazovanja i koristi edukaciju kao marketinski alat u cilju stvaranja profita". Tako deluje u Srbiji, Sloveniji, Nemačkoj, Americi – svuda, bez razlike!

Šta bi to moglo da znači. Svaki lekar bi mogao da odgovori na to pitanje, ali oni to nerado čine, jer su – i u najboljoj nameri – objektivno sredstvo farmaceutskih kompanija. Konkretno: na raznim seminarima, godišnjim profesionalnim skupovima lekara, recimo kardiologa ili internista predstavnici farmaceutskih firmi se neizostavni učesnici, a u velikom broju slučajeva te kompanije su pokrovitelji ili "pružaju podršku".

Zloupotreba zdravstva

Za uzvrat, lekari prihvataju zdravo za gotovo njihove instrukcije o novim lekovima i protežiraju ih na račun drugih, iako im nisu pruženi stvarni dokazi o efektima leka koji preporučuju pacijentima. Nisu usamljeni slučajevi da takvi lekari onda uživaju u nekom ekskluzivnom letovalištu na račun farmacetske kompanije čijem leku daju prednost.

Tako se onda priča o lekovima pretvara u priču o onome što nam se danas događa, o pojavama i trendovima modernog doba – vladavini materijalnih vrednosti nad drugim, naročito moralnim vrednostima.

Drugim rečima, razgolićeno, u pitanju je kriminal u ime zdravlja.

Komercijalizovana i orijentisana na skupu tehnologiju, zdravstvena zaštita iz godine u godinu postaje sve skuplja, što je potpuno u neskladu sa kvalitetom onog što se isporučuje.

Većina pacijenata, u Srbiji i sličnim zemljama, ali i u svetu van "zapadnog Balkana", nezadovoljna je funkcionisanjem zdravstvene zaštite. Danas se prosečan čovek, kao pacijent, upućuje na mnoštvo ispitivanja, ima rastući broj dijagnoza i uzima sve više lekova. Ako objektivno i nije bolesniji nego ranije, sigurno se takvim oseća.

Lekovi se bespotrebno propisuju za stanja u kojima imaju minimalan ili diskutabilan učinak, a sve je popularnija takozvana medikamentozna prevencija. To je kada se lekovi daju u stvari zdravim osobama, bez simptoma bolesti koju "leče pre nego što se pojavila"!

Suvišni preparati

Sve više se stariji preparati masovno zamenjuju predstavnicima novije generacije, a za to najčešće nema kliničkog opravdanja.

Naravno, i to ne bi trebalo da bude sporno, da farmaceutska industrija stvara i lekove koji znatno poboljšavaju lečenje i donose dobrobit čovečanstvu, ali uz njih proizvodi, i to mnogo, mnogo više, i lekove slabog dometa, koji takođe nalaze put do pacijenta.

Osiguravajuće kompanije u Nemačkoj, na primer, navode brojku od 24.000 suvišnih farmaceutskih preparata, od kojih mnogi nisu na listi zdravstvenog osiguranja, ali ih pacijenti kupuju na predlog svojih lekara.

Primera radi postoje brojne nezavisne studije koje dokazuju da preparati ginka bilobe nemaju nikakvog uticaja na prevenciju moždanog ili srčanog udara, što je potvrđeno i mišljenjem naučnog komiteta britanskog nacionalnog osiguranja, ali su samo u Srbiji građani izdvojili više od dva miliona evra za nabavku ovih preparata.

Sutra – Farmaceutska industrija (2): Naručena naučna istraživanja