Ali krenimo redom. Da razjasnimo prvo šta je to efekat staklene bašte.
Predpostavljam da vam je prva asocijacija upravo staklenik. Nešto što je većina nas videla i zna čemu služi. Donekle bi mogli da kažemo da je to tako. Zapravo efekat nastaje na sličan način kao u stakleniku, gde Sunčevi zraci vidljivog i ultraljubičastog dela spektra prodiru kroz staklo i greju tlo ispod stakla. Tlo potom emituje infracrveno zračenje koje ne može da prođe kroz staklo, zadržava se unutra i tlo ostaje zagrejano.
Usled toga je u staklenicima mnogo toplije nego izvan njih. Na isti način se ponaša i planeta Zemlja ukoliko postoji neka materija koja će se ponašati kao stakleni krov. Tu dolazimo do glavnog problema I do onoga što ste mogli da čujete danima u medijima – emisije gasova.
Prilikom izbacivanja iz fabričkih dimnjaka i auspuha automobila ugljenik(IV)-oksid (poznatiji kao ugljen-dioksid) i ostali štetni gasovi formiraju omotač oko Zemlje koji propušta toplotu da prodre do površine ali ne i da se vrati u vasionu. Na ovaj način površina Zemlje postaje sve toplija i iz godine u godinu temperature su sve više.
Razlog koji dovodi do efekta staklene bašte, usled kojeg dolazi do zagrevanja površine Zemlje drugačiji je od onog u staklenoj bašti, gde do zagrevanja dolazi usled smanjene cirkulacije vazduha i mešanja zagrejanog vazduha,a ne zbog same apsorbcije Sunčevog zračenja.Ipak, ovaj pojam je široko rasprostranjen i opšte prihvaćen.
Efekat staklene bašte je izraz za zagrevanje planete Zemlje nastalo poremećajem energetske ravnoteže između količine zračenja koje od Sunca prima i u svemir zrači Zemljina površina.
Ovaj efekat predstavlja rezultat povećanja količine zračenja koje ne može od površine Zemlje da bude emitovano u svemir, već ga atmosfera upije i postane toplija. Atmosfera Zemlje odbija deo (37-39%) energije koju Sunce direktno emituje (pojam pod nazivom albedo ), dok ostatak (zračenje manjih talasnih dužina) pada na tlo i zagreva ga, a tlo potom emituje infracrvene zrake (manjih talasnih dužina) koji, u normalnim okolnostima, uglavnom odlaze u svemir. Međutim ukoliko u atmosferi postoje gasovi koji upijaju ovakvo zračenje, doći će do povećanja temperature atmosfere.
To se dogodilo sa atmosferom Zemlje u poslednjem veku.Ukratko, Sunce emituje energiju raznih talasnih dužina, dobar deo toga stigne do Zemljine površine, doprinosi stvaranju i održavanju svog života na Zemlji, a deo tog zračenja potom biva emitovan u svemir i priroda je u ravnoteži. Ako nešto zadrži deo tog zračenja, ravnoteža se kvari i nastaju problemi. Ono što zadrži zračenje je poznato pod nazivom gasovi staklene bašte, a problemi koji nastaju su poznati pod nazivom globalno zagrevanje.
Kjoto protokol
Da bi barem na neki način zaustavili ili barem usporili ovaj proces dogovoreno je na globalnom nivou da se napravi, potpiše I ratifikuje sporazum koji bi smanjio emisiu gasova. Tako je nastao Kjoto protokol.
Protokol iz Kjota uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime je dodatak međunarodnom sporazumu o klimatskim promenama, potpisan sa ciljem smanjivanja emisije ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte Do sada ga je ratifikovalo 187 država i vladinih organizacija. Protokol je stupio na snagu 16. februara 2005. godine, kada ga je ratifikovala Rusija. Države koje su ga ratifikovale čine 61% zagađivača.
Protokol je otvoren za potpisivanje u japanskom gradu Kjotu u organizaciji Konvencije Ujedinjenih nacija za klimatske promene (UNFCCC),11. decembara 1997. godine. Za njegovo stupanje na snagu bilo je potrebno da ga ratifikuje najmanje 55 država i da države koje su ratifikovale protokol čine najmanje 55% zagađivača. To se dogodilo 16. februara 2005. godine kada je Rusija ratifikovala Protokol. Srbija je prihvatila Kjoto protokol 24. septembra 2007 godine.
Protokolom se smanjuje ispuštanje šest gasova koji izazivaju efekat staklene bašte: ugljen-dioksida, metana azot-dioksida, fluorougljovodonika, perfluorougljovodonika i heksafluorida.
U poslednjih nekoliko decenija povećale su se koncentracije ovih gasova u atmosferi zbog korišćenja fosilnih goriva u industriji, saobraćaju itd, što je doprinelo globalnom zagrevanju i klimatskim promenama. Sjedinjene Američke Države i neke manje države odbile su da ga ratifikuju.
Amerika odbija da ratifikuje Kjoto sporazum
Ali zašto je jedna od najvećih država na svetu, koja sebe inače smatra kolevkom demokratije, izbegla da ratifikuje ovaj sporazum. Koliko god očigledno ili suviše logično – u pitanju je novac.
Sadašnji predsednik SAD Barak Obama izjavio je u svom pobedničkom govoru:
“Svestan sam da neće biti lako da se promeni naša politika vezano za energetsku politiku. Ekson Mobil je u poslednjem zaradio 11 milijardi dolara. Neće biti spreman da se tek tako lako odrekne svog profita”.
Zar nije sve toliko očigledno? Ali ne počinje sve sa Obamom. Vratimo se par mandata u nazad pa se prisetimo Džordža Buša mlađeg koji u svoja dva mandata nije ni pomišljao da ratifikuje Kjoto protokol. Zašto? Zato što je Ekson dao popriličnu sumu novca za njegovu kampanju. Doduše dali su i svim ostalim kandidatima. Tako da ko god da bi došao na vlast morao bi da duguje uslugu Eksonu.
Ekson je inače najveća kompanija u Americi koja se bavi proizvodnjom I prodajom nafte. Imaju preko 30 rafinerija širom sveta I zapošljavaju više od 80.000 ljudi.
Džordž Buš je to u jednom trenutku pretvorio i u pitanje od nacionalnog značaja. U jednom od svojih govora on je rekao da „Amerika nikada neće uraditi ništa što je protivno nacionalnim interesima“.
Inače Džordž Buš je u toku svoje predsedničke kampanje 2000. odine obećao da će se pobrinuti oko emisije gasova. Ali na opšte iznenađenje 2001. Buš kao jedno od prvih stvari koje je uradio kao predsednik povukao je SAD iz pregovora oko Kjoto protokola. Predsednik Amerike je to objasnio da je suviše rizično uvlačiti SAD u tako nešto. Obrazložio je svoju tvrdnju da bi to Ameriku koštalo mnogo novca i da bi milioni ljudi ostali bez svog posla. Išlo se dotle da je Bela kuća preispitivala i verodostojnost naučnih dokaza koji pokazuju da je globalno zagrevanje štetno.
Ono na šta najviše utiče su klimatske promene. Uragani, otapanje lednika, oluje, sve su to promene koje imaju veze sa globalnim zagrevanjem.
Pitanje je samo dokle će sve ovo trajati. Najverovatnije sve dok se ne isrcpe svi izvori nafte. Prema teoriji Martina Hjuberta specijaliste za geologiju oko 2020. godine počinje opadanje rezervi nafte sto će na kraju dovesti do njenog nestanka. Oko 2020. godine dostiže se, prema ovoj teoriji, vrhunac potrošnje nafte iz prirodnih rezervi.
Posle toga ljudi će biti primorani ili da pronađu alternativne izvore energije ili da se odsele na neku drugu planetu.
Za sada ostaje samo da se nadamo da će se rešenje pronaći. Ipak izgleda da ima i onih koji se raduju globalnom zagrevanju. Barem ako se pogleda ovaj spot:
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
