Planeta igračka bahatih

Kao i ranijih godina, šefovi država i vlada sedam najrazvijenih zemalja sveta i ove, 2019, na druženju u okviru Grupe 7 su bistrili velike teme i svetske probleme. Ugrožavanje ekosistema je već deceniju u samom vrhu interesovanja, i obične i elitističke javnosti, a tako je bilo i u francuskom gradiću Bijaric, gde je prošle nedelje okončan 45. samit G7.

I dok Makron, Merkelova i ostali lideri G7 javno iskazuju visokorazvijenu ekološku svest i zabrinutost za budućnost planete, njihov američki kolega Donald Tramp nije se udostojio ni da prisustvuje sesiji na kojoj se govorilo o klimatskim promenama.

– On nije bio u sali, ali jeste njegov tim. SAD su sa nama kada je reč o biodiverzitetu i inicijativi za Amazon – nastojao je francuski predsednik da opravda Trampa.

Da li u to može bilo ko da poveruje?

Pod Trampovim vođstvom SAD su jednostrano 2017. godine napustile Pariski dogovor koji je potpisalo 200 zemalja i čija je suština da države moraju da organizuju privredni razvoj koji će biti ekološki održiv. Trampova nonšalantna objašnjenja začinjenja neznanjem i bahatošću i na ovu temu su došla do izražaja. Bez ikakve nelagode, on za sebe kaže da je ekolog, ali da mnogi ljudi to ne shvataju.

– Dao sam više izjava sa uticajem na klimu od svih predsednika. Mislim da znam o klimi više nego većina ljudi – njegovo je merilo znanja o zaštiti životne sredine.

Kakve su Trampove izjave na temu klimatskih promena, prosudite sami. Fenomen globalnog zagrevanja ocenio je kao „prevaru“ Kine kako bi naškodila američkoj ekonomiji! Kaže da se američko bogatstvo temelji na energiji i da ne želi da to ugrozi zbog „vetrenjača“, koje, „iskreno govoreći, ne funkcionišu baš najbolje“.

Trampova administracija razvodnila je zakon o zaštiti ugroženih vrsta i ukinula mere o zaštiti životne okoline koje je usvojio njegov prethodnik iz Demokratske stranke Barak Obama.

Iako zastupnici teze da su priče o ubrzanoj promeni klime koja može da rezultira i katastrofom za čovečanstvo bili medijski citirani i u ranijem periodu, dolaskom Trampa dobili su moćnog glasnogovornika. I bez obzira na to koliko on sam po sebi delovao neozbiljno, pozicija šefa najmoćnije države sveta daje mu na težini koja se ne može ignorisati.

Baš kao što svet nije mogao ni da ignoriše veliki požar u Amazoniji, najvećoj svetskoj prašumi, koju često nazivaju i „plućima planete“.

Ali, u brazilskoj Beloj kući sedi tamošnji Tramp. Konzervativac Žair Bolsonaro na ekološka upozorenja takođe gleda s prezrenjem, uveren da ništa ne može da spreči industrijski i ekonomski razvoj najveće latinomaeričke države. To podrazumeva i sečenje šuma, kako bi se stvorili pašnjaci za stočni fond jer je Brazil najveći proizvođač govedine na svetu. Svet je dobio više verzija šta je razlog požara i odbijanja brazilskog predsednika da mu G7 i finansijski pomogne da ublaži ekološku katastrofu. Jedna od njih jeste i ona da su požari izazvani krčenjem šuma zbog izgradnje 5G mreže. A zna se gde je danas najveći i najbrži profit – u telekomunikacijama.

Ekstremno desničarski predsednik je u početku odbacivao navode o stotinama požara, a zatim se upitao da požare nisu izazvale aktivističke grupe u cilju nanošenja štete kredibilitetu njegove vlade koja poziva na slabljenje propisa koji se tiču zaštite životne sredine u najvećoj svetskoj prašumi da bi se podstakao razvoj. Za svoje stavove, neretko na ivici diplomatskog skandala, Bolsonaro je imao Trampovu podršku.

Veliko je pitanje da li će se ova dvojica lidera odazvati pozivu generalnog sekretara UN za samit o klimi u Njujorku sledećeg meseca, kad bi svako od državnika trebalo da iznese šta je njegova zemlja konkretno uradila na usporavanju klimatskih promena.

Antonio Gutereš je na samitu G7 je alarmirao da svet „stoji mnogo gore nego što je to bilo u vreme stvaranja sporazuma u Parizu“. Zato je pozvao sve zemlje da smanjenje emisije zagađujućih gasova bude veće nego što su obećali 2015. na međunarodnoj konferenciji o klimi u francuskoj prestonici.

I pored svih ovih upozorenja, i dalje ima nevernih Toma, koji na podatak da su, od 2015. do 2019, pet najtoplijih godina od kada se meri temperatura vazduha gledaju s podozrenjem.

Srbija posebno ugrožena

Gotovo je izvesno da aktivni srpski predsednik neće propustiti priliku da se nađe na samitu u Njujorku, a s čim će pred svetsku pozornicu ostaje da vidimo.

Međunarodni panel za klimatske promene, koji okuplja vodeće svetske stručnjake, svrstao je Srbiju u region jugoistočne Evrope, koji je posebno izložen štetnim efektima ovog fenomena.

Stručnjaci upozoravaju da porast prosečne globalne temperature već prešao jedan stepen Celzijusa i, ako se nastavi ovim tempom, do kraja veka nećemo uspeti da porast držimo ispod dva stepena, kako je to predviđeno Pariskim sporazumom o klimi.

Gore nego u filmovima katastrofe

Stručnjaci upozoravaju da bi u slučaju da se istopi led na Grenlandu (kojeg je američki predsednik bezuspešno pokušao da pazari od Danske), a reč je o 1,7 miliona kilometara kvadratnih leda, nivo mora mogao da se podigne za sedam metara!

Pođimo od sebe

Svaki pojedinac, bez obzira na to što pomislimo da smo samo jedinka među sedam i po milijardi duša, može da doprinese usporavanju globalnog zagrevanja i stvaranja efekta staklene bašte. UN je dao svoj spisak predloga za te male poteze za veliki spas čovečanstva.

– Manje vozite kola, a više koristite gradski prevoz

– Kupujte domaće proizvode jer će onda izvoznici imati manje potrebe za velikim transportnim kamionima

– Recite zbogom plastičnim kesama, koristite svoj zembilj

– Isključiti iz utičnice svaki aparat kad se ne koristi

– Kupujte garderobu pravljenu od recikliranih materija

– Umesto plastične, nositi staklenu flašicu za vodu

– Tuširajte se najduže pet minuta – to je dovoljno da se skine prljavština i relaksira telo

– Ugasite svetlo u prostoriji u kojoj ne boravite

– Generalno – reciklirajte